Вера Николић била је најпознатија атлетичарка Југославије
Вера Николић рођена је 1948. у селу Грабовица код Деспотовца. Идиличан сеоски живот пун несташлука није наговештавао да ту стасава легенда светског спорта.
Александар Петровић, ловац на таленте, запазио је Веру како убедљиво побеђује на школским и општинским такмичењима у Ћуприји. Трка на 800 метара је њена дисциплина. Захваљујући томе девојчица је када јој је било 16 година била на Балканијади у Атини. Како није била реч о професионалној такмичарки многи су рачунали – шта год да уради биће добро.
Победила је са 10 метара предности у односу на другопласирану такмичарку, а новине су писале да је певала док је протрчавала кроз циљ.
И, легенда је створена!
Звездане године
Млада, здрава, поносна, а ипак скромна, Вера је заинтересовала атлетски свет. На првенству Европе 1966. још увек малолетна девојка из Ћуприје осваја златну медаљу. Остале такмичарке су јој гледале у леђа са 15 метара раздаљине. Те 1966. Вера Николић изабрана је за спортисту године Југославије.
Следеће године Енглеска прави велики атлетски митинг у Лондону. Светске величине су присутне, али Енглези пишу само о својој Лилијан Борд и гаје наду да ће победити младу Југословенку. Трка на 800 метара била је последња дисциплина те вечери. Сви су једва чекали.
Вера је показала ко је, шта је и одакле је! Оборила је светски рекорд на 800 метара резултатом 2:00,5. Бордова је била друга, далеко иза ње, а чак и хладни, пословично арогантни Енглези су устали и неколико минута аплаудирали.
Захваљујући Верином успеху млади широм Југославије су још више почели да се баве атлетиком, а она је постала национална звезда. Медији су је прозвали “Златна Вера”, а она је наставила да увек и свуда побеђује.
Катастрофа у Мексику
Те 1968. године одржавале су се и Олимпијске игре у земљи Астека. Сви су знали да ће Југославија узети неколико медаља и очекивали да ће једну, по могућству златну, око врата сигурно окачити и Вера Николић. Новине су свакодневно писале ко би још, осим Вере која се подразумевала, могао да се овенча славом.
И политичари су “доливали уље на ватру” изјавама да би неуспех Вере, ватерполиста и кошаркаша био раван “издаји земље”. После глатке победе у квалификацијама и мексички новинари су писали испод њене слике: “Због ове лепотице, ускоро ће се певати „Хеј Словени“.
Страховити притисак вршен на једну дивну девојку бадемастих очију од једва 20 година на крају ју је сломио. Вера није издржала!
У полуфиналу је одједном стала после 300 метара. Публика је бодрила, али Вера није могла даље. Одустала је од трке.
Борба до краја
После Мексика Вери је требало времена да се опорави. Одлучила је да промени средину и прешла је у АК Динамо из Загреба код тренера Леа Ланга. Већ следеће године освојиће бронзану медаљу на првенству Европе.
Њен светски рекорд из Лондона одолевао је још читаве три године. Тек 1971. Немица Хилдегард Фалк је оборила Верин светски рекорд после 1084 дана за пола десетинке.
Вера је наставила да ређа победе. На првенству Европе 1971. поново је била златна са резултатом 2:00,0 што је тада био други резултат планете свих времена. На Олимпијским играма у Минхену 1972. освојила је 5. место са временом испод два минута.
Испраћена је и дочекивана, али овога пута у тишини. Новинари су се опекли јер су после одустајања у Мексику писали да је отишла неспремна, да је током зиме ишла на скијање, да је трудна, да је у полуфиналу бацила веренички прстен… По причи коју је сама испричала деценијама касније сам Тито је на пријему Олимпијаца рекао да су за неуспех криви новинари, а не Вера!
Бекство из Загреба
Скромна, уплашена, васпитана на старински начин, шампионка се није сналазила у медијским водама. Када је селектор изоставио са првенства Европе у Риму 1974, она се у 26. години повукла.
Удала се и са породицом живела у Загребу све до 1991. Радила је у Управи Прихода све док тада, једина од свих запослених, није добила отказ. Муж јој је ухапшен под оптужбом за „диверзију, тероризам и шпијунажу“, а Вера је у последњем тренутку са троје деце побегла назад у Србију.
Убрзо је и муж пуштен из затвора. Дошли су у Крушевац. Вера је до пензије 2007. радила као атлетски тренер.
Величанствена Вера, сасвим заборављена, отишла је на Видовдан 2021. Испратило је троје деце, шесторо унучади, а био је и понеки новинар.
Добрица Јовичић, Стори / Историјски забавник
