О Јосипу Брозу Титу писале су се многе песме, а једна од најпознатијих, Друже Тито љубичице бела, коштала је младу новинарку Жени Лебл две и по године робије на Голом отоку, где је завршила када је имала само 22.
У то време о Жени, Београђанки јеврејског порекла, се није много знало, нити се смело писати о страшном периоду који је провела на Голом отоку. Један од текстова о њој 2013. године објавила је Политика, лист у којем је радила док је нису ухапсили због вица о Јосипу Брозу Титу који је једног јутра препричала у редакцији, пише Политика.
„Колега јој је једном испричао шалу како је Југославија победила на међународном такмичењу у цвећу јер је узгајала љубичицу од 100 килограма, алудирајући на песму ‘друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела’. Пошто је препричала виц у редакцији, по Жени Лебл долазе два удбаша јер је, рекоше, говорила против Тита и није пријавила народног непријатеља од којег је чула спорни фазон.
Одводе је у затвор УДБ Главњача, потом у логор Рамски рит, па у Забелу, Гргур и Голи оток. У пет затвора, где је од априла 1949. до октобра 1951, од ње су тражили да промени мишљење и призна кривицу. Исписана је потом и из Удружења новинара“.
Jovanka Ženi Lebl (1927—2009) je bila srpska novinarka jevrejskog porekla.
U vreme WWII je uhapšena i odvenena na prinudni rad u Nemačku.
Posle rata je kao novinarka Politike uhapšena zbog VICA o Titu i poslata na Goli otok na 2.5 godine
Umrla u Izraelu. pic.twitter.com/IoZ3pWoU2n
— Jovan 🇻🇳💉 (@jovan984) June 7, 2019
После распада Југославије, Жени је објавила књигу коју је назвала „Љубичица бела“, а која је у Израелу, где је и живела све до смрти 2009. године, постала бестселер. У њој је описала језива искуства из логора, а многи до тада нису ни знали да је тамо било и жена.
„Само жедни знају ценити воду. Биле смо окружене морем, а жедне до лудила.“
„Девојке су претваране у старице, отпадали су им зуби, оболевале су док су им стизале вести да су их се одрекла деца, мајке и мужеви јер су постале народни непријатељи“, пише она.
А.Ј, Крстарица
