Марк Данијел Лежер је српској јавности готово непознат. Али је име овог канадског официра „златним словима“ урезано у послератну историју српских повратника у ливањски крај.
Марк Д. Лежер (енгл. Marc D. Léger; Ланкастер, 26. март 1973 — фарма Тарнак, 17. април 2002) је био водник канадске војске који је убијен у Авганистану од тзв. пријатељске ватре. Његов меморијални фонд је активан на просторима Босне и Херцеговине.
Као канадски војник, Лежер је служио у мировној мисији у Ливањском пољу, током 2000. године.
Дошао је са сазнањима о Србима као искључивим негативцима. Међутим, оно што је на терену затекао, није се поклапало са добијеним информацијама.
Порушене цркве, отровани бунари, постављене нагазне мине, порушене куће, као и намера хрватске војске да до краја спроведе етничко чишћење, спречавало је малобројне српске породице да се врате.
У међувремену, породица Милорада Козомаре, решила је да се врати у Ливањско поље. Срушена кућа, побијена стока, затрована вода, све их је то затекло као препрека враћању на своје огњиште.
Почели су да обнављају свој дом. Једног дана стигао је џип са канадским војницима и рекао породици да су ту да помогну. Наредник Марк је био њихов вођа.
Шест месеци, Лежер је тражио ресурсе од представника УН и других официра легалним путем. Пошто је увидео да од тога нема ништа, узимао је воду и храну из кампа када то нико није гледао. Узимао је и бачени грађевински материјал и носио породици.
Успео је да извуче новац од Канадске агенције за међународни развој да поново прекрије кров 28 локалних кућа.
Пребачен је у Авганистан, где је погинуо од бомбе коју је испалио пилот америчке Националне гарде који је мислио да је нападнут.
Лежер је рођен у Ланкастеру (Канада, Онтарио), 26. марта 1973. године. У канадској војсци је служио од своје 20. године све до своје погибије. Током 2000. године служио у мировној мисији у Босни и Херцеговини. Марк Лежер је погинуо 17. априла 2002. године. Када је погинуо имао је 29 година. Погинуо је у тзв. Инциденту на фарми Тарнак. Инцидент се догодио када је амерички авион бацио ласерски навођену бомбу на трећи батаљон канадске лаке пешадије Принцезе Патрише у којем је Марк служио. Пешадија је учествовала у војној вежби пуцања противтенковским пројектилима. Поред Марка погинула су још три канадска војника старости 21-27 година, а осам војника је рањено.
Ливањски Срби и породица Комозара брзо су чули за трагедију. „Била сам веома нервозна и почела да плачем као да ми је син умро“.
Мештани су ступили у контакт са супругом Марка Лежера, која долази у село Врбица и помаже обнову школе, парохијског дома и цркве.
Име тог племенитог човека Срби из доњег Ливањског поља изговарају са љубављу и поштовањем. Он је, кажу, разумео њихове муке, помагао им је у најтежим тренуцима кад су се након хрватске операције „Олуја” вратили на своја спаљена огњишта и покушавали да наставе живот на њима.
Саша Шуњка, један од иницијатора помена Лежеру, изјавио је да је он „за шест месеци учинио више него неко за 23 године”, од када траје повратак у те крајеве.
Његова удовица Марли Лежер је основала меморијални фонд у његову част. Средствима тог фонда се финансирала рестаурација порушених српских кућа у Босни и Херцеговини. Марли је 10. маја 2003. године отворила сеоски центар (парохијски дом) у селу Врбици на Ливањском пољу, који припада Епархији бихаћко-петровачкој Српске православне цркве. Осим његовог фонда, донатор изградње је била и Канадска међународна агенција за реконструкцију. Маркова мајка, Клер Лежер, добила је титулу Мајка сребрног крста 2005. године од Канадске краљевске легије.
Многи од мештана и дан-данас у својим кућама имају урамљену слику Марка Лежера.
Срби из села Врбице сваке године одржавају помен Марку Лежеру – Маркану.
Вечна слава!