Како је Црњански освојио најлепшу Београђанку – Оженио се њоме, али јој није био веран

0

Кад се неко воли, све се опрашта. Вида је волела Милоша Црњанског толико да му је стрпљиво толерисала сваки излет са другом женом

вида ружић
Видосава Ружић

Мало података и записа постоји о Види Ружић, супрузи чувеног писца Милоша Црњанског. О њој се зна само оно што је сам књижевник говорио и писао о својој драгој, која је пуних 50 година била уз њега, подржавала га, чекала и извињавала се уместо њега.

„Ја шијем да бисте Ви писали, једна ваша реченица више вреди од 100 мојих лутака“, говорила је жена великог Милоша Црњанског.

Вида Ружић била је ћерка предратног министра просвете и писца Добре Ружића. Важила је заједну од најлепших жена Београда, док је Црњански стално био окружен женама и „био га је глас“ женскароша.

Њих двоје упознали су се на Филозофском факултету, када је Вида пред час историје ставила шешир на столицу поред себе како би ставила свима до знања да је место заузето. Црњански, који је волео да се шали, сео је баш на ту столицу. Од тада су постали нераздвојни.

Њихова љубав наилазила је на многе препреке. Видина породица је била против те везе. Највише проблема правио им је девојчин стриц Жарко Ружић, који је своју братаницу већ наменио једном официру.

Како би стишала страсти своје породице, Вида изненада одлучује да оде у Париз. Док је испраћао на станици, Црњански јој је обећао да ће јој писати. Међутим, Милош сутрадан ставља кућу у Панчеву на добош и одлази код своје вољене у Париз.

Од 1921. па све до књижевникове смрти 1977, били су заједно.

„Док нас смрт не растави“

Црњански је, према неким наводима, остао женскарош и после женидбе са Видом. Много је волео жене.

„У Лондону сам га лично виђала на улици са дамама, он застане, уплаши се. А ја само махнем руком, знам да ће доћи кући. После ми све исприча“, говорила је Вида о љубавним излетима свог супруга.

И поред тога, Црњански је обожавао своју жену. Говори се да су његове последње речи биле доказ вечне љубави: „Воде” и „Видо”.

О Види не постоји много података, осим онога што је Црњански говорио и што је написао о њој у својим делима. Она је била врло посебна, 50 година је била уз Црњанског. Била му је сенка, а у ствари ослонац. Вида је била племенита, јака, чврста, постојана. Скривала је своја осећања. Много је трагедије имала у животу од својих ближњих.

Свом супругу обраћала се са „Ви, Ви Црњански“.

Сурова стварност иза „Романа о Лондону“

Други светски рат и дуги низ поратних година супружници проводе у емиграцији у Лондону, јер је Црњански био противник Тита и комунистичке идеологије. У Лондону је Црњански радио разне послове. Био је књиговођа обућарске радње Хелстерн на Бонд стриту и разносио је књиге фирме Хачардс на лондонском Пикадилију, док је његова супруга шила лутке и хаљине за робну кућу Херодс.

Док су били у изгнанству у Лондону, Вида је знала да је тај мали простор њен дом, да из тог малог круга нема куд да изађе. То је била њена радња, њен живот, то што га чека да дође, да спреми колико има и да му направи сендвич да понесе. Црњански је тај сендвич враћао кући како би га поделио са својом Видом, јер нема друго.

Живели су у туђој земљи, у изганству, притиснути емиграцијом и службом која их је стално проверавала, долазила без најаве, проваљивала у собу.

Са друге стране, Црњански је био напрасит и свесно је правио испаде. Оно што је мислио, то је и говорио. Вида га је смиривала, добро га је познавала и баш зато знала је путеве како да га смири. Морала је да санира многе његове испаде док су били 25 година у изганству у Лондону, које је он свесно правио.

Извињавала се, налазила начине да све премости како би остали живи и како би он радио. Вида је свом супругу говорила једну дивну реченицу:

„Ја шијем да бисте ви писали, једна ваша реченица више вреди од 100 мојих лутака“.

Њој је било важније да он напише једну праву, добру реченицу. Волела је да га слуша, знала је све његове песме, књиге. Била је образована жена, знала је језике као и он. Црњански је говорио латински, грчки, шпански, португалски, енглески, француски, руски…

милош црњански
Видосава Ружић

Умео је да се нашали и да је пита да погледа да ли је добро енглески написао, а када им је било најтеже, Вида и Милош ишли су у сећање, сећали су се Тоскане, Палерма.

Били су заједно све до смрти Милоша Црњанског 1977. године.

Милош Црњански и Вида Ружић венчали су се 1921. године, а она је до краја живота остала његова сапутница, „делећи са њим радост његове славе и горчину његовог страдања“, како је пред смрт у свом тестаменту записала госпођа Црњански.

По избијању рата одлази у Лондон, где остаје до 1965. године, када се враћа у Београд. Црњански је преминуо 30. новембра 1977. године, пошто је престао да узима храну и лекове, у 84. години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Десет месеци после његове смрти и Вида је умрла са његовим стиховима на узглављу:

„А кад ми глас и очи дах упокоје, ти ћеш ме, знам, узети у крило своје”.

Иако је у свом тестаменту изразила жељу да почива у истом гробу са мужем Милошем, Вида је сахрањена у породичној гробници Ружића. Према последњим сазнањима, њена жеља још увек није испуњена.

Дневно.рс / Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.