Гордана Бераров Валчић: Зашто треба бојкотовати и власт и лажну опозицију

0

Када чујете од представника политичких странака да је успех улазак у парламент да би се чуо и њихов глас – знајте, неискрени су!

закон о референдуму

Као што сам обећала да ћу вам рећи, када дође време, у којој тачки власт добија легитимитет и легалитет и које тачке се власт једино плаши, дошло је време, запамтите:

Тачка у којој Вучић, као и свака друга власт у држави, добија легитимитет и легалитет јесте верификација посланичких мандата! То је једина тачка које се власт плаши – да кандидати за посланике не верификују мандате!

Најгори сценарио за Вучића је да нико осим СНС не верификује посланичке мандате.
Све странке, које сада на изборима представе улазак у Парламент као „победу“, сервирају вам превару, јер никог не побеђују, само дају легитимитет и легалитет већини да и даље држи све битне институције у својим рукама и настави са кршењем устава Р. Србије.

Ево и зашто :

1. Верификацијом посланичког мандата, који мора да потпише сваки посланик посебно, приликом конституисања Народне скупштине , врши се писано признање легитимитета и легалитета парламентарних избора и формира се законодавна власт у Парламенту, једна од три гране власти у држави. Ту престаје свака правна дискусија о малверзацијама за време избора. Законодавну власт чине сви посланици у Парламенту, а изгласани су закони оне странке која има већину посланика док они који су у мањини представљају скупштинску „икебану“ и за то добијају накнаду из буџета по посланику у износу од око 400.000 динара.

Бизнис на народној грбачи

бошко обрадовић
Лидер Двери Бошко Обрадовић

Леп „бизнис“ на грбачи народа, зар не?!

Шта вам кажу, остварили су прву победу уласком у Парламент? Кажу вам да ће се и њихов глас чути? Глупост. И глас птице на грани се чује али ништа не одлучује!

– Не, није то победа, то је политичка икебана која заузврат добија финансијску накнаду из буџета Р. Србије финансирањем посланичких мандата странкама и давање легитимитета и легалитета оној странци, странкама, која има већину посланика у Народној скупштини.

2. Без формирања законодавне власти нема ни формирања извршне властиВладе, која представља другу грану власти у држави.

У Парламенту се гласа за потврђивање мандата премијеру – који предводи владу и свој министарски кабинет. Председник Р. Србије предлаже (даје) мандат за премијера оној странци која може да формира већину у Парламенту. Дакле, остале странке као икебане седе, примају финансијску накнаду и вама држе конференције у холу Народне скупштине кукајући до пуцања гласних жица да их власт не уважава.

Доста је било, конференција за медије у скупштинском холу / Фото: Н1

Следи питање, зашто су посланици у претходним изборним круговима, знајући да немају већину, верификовали посланичке мандате и дали тој власти (већини) легитимитет и легалитет ако су знали да ће бити у мањини, јер се пре уласка у Парламент знају резултати избора и ако су знали и доказивали да је било малверзација у току изборног процеса?! – Одговор је једноставан – због финансијске накнаде из буџета!

3. Без формирања законодавне власти у Парламенту не може да се именује ни Високи савет судства (ВСС) који има 11 чланова. Наиме, променом устава Р. Србије, члан 99, став 2, тачка 3, задржана је надлежност Народне скупштине Србије да бира четири члана Високог савета судства, четири члана Високог савета тужилаштва и бира Врховног јавног тужиоца и одлучује о престанку његове функције. Уставним изменама, у члану 105, додат је нови став 4. који гласи:

„Већином од две трећине гласова свих народних посланика Народна скупштина бира четири члана Високог савета судства и четири члана Високог савета тужилаштва, а већином од три петине гласова свих народних посланика бира Врховног јавног тужиоца и одлучује о престанку његове функције.

Врховни савет тужилаца имаће 11 чланова, од којих ће пет бирати главни тужиоци, четири Народна скупштина Републике Србије из реда водећих (?) стручњака за правну материју, а на предлог Одбора за Судство двотрећинском већином, док ће врховни тужилац и министар правде бити чланови по службеној дужности“…

Долазимо у ситуацију да судије бирају својих шест представника (у Високом савету судства), тужиоци својих пет (у Високом савету тужилаштва), који одлучују о комплетном избору кадрова у правосуђу и парламент бира по четири истакнута правника и у једном и у другом телу који учествују у раду. Немојте ни да помислите да се посланици власти и тзв. опозиције неће технички договорити око предлога за Високи савет судства и Високи савет тужилаштва јер су претходно „клекли“ и потписали верификацију посланичких мандата. То све је за њих „само техничко питање“.

Иста та тзв. опозиција није ни зуцнула о спроведеном референдуму који нема легитимитет и легалитет. Кукали су над неуредним извештајима са гласачких места, али ни реч о томе да целокупан референдум није имао легитимитет и легалитет.

Следствено, цезаристички модел владавине, који је постао мета-политичко питање, апсолутно измешта из јавне сфере conditio sine qua non (услов без којег се не може) за легитимитет и легалитет референдума: обавезни републички референдум мора да буде спроведен на целокупној територији Републике Србије!

Обавезни референдум о уставним променама који је одржан 16 .јануара 2022. године, морао је да буде:

1. Расписан за целу територију Р. Србије
2. Спроведен на целој територији Р. Србије

Приликом спровођења референдума није испоштован Закон о референдуму и народној иницијативи члан 24. став 1, којим се гласачка места на Косову и Метохији одређују и уређују сходно прописима који уређују изборе за народне посланике. Политичке странке, групе грађана, које себе називају опозицијом, учествоваће на овим парламентарним изборима не обазирући се на дешавања у вези са референдумом?!

И на крају, али не и мање битно, фамозни споразум са народом који је тзв. опозиција потписала и нагласила да неће учествовати на изборима док се не стекну услови за фер и поштене изборе пада у воду?! Пуј, пике, не важи?! Ко им је „везао уши на машну“?!

Дакле, све је увезано и почиње од тачке верификације посланичких мандата. То је кључна тачка.

4. Без формирања законодавне власти у Парламенту нема ни именовања чланова Републичке изборна комисије – коју именује Парламент, на предлог посланичких група и изгласавањем кандидата већине у Парламенту, наравно, странке која има највише посланика.

Сад вам је јасно ко бира и 16 чланова Републичке изборне комисије.

Уколико кандидати за народне посланике у Парламенту не би верификовали посланичке мандате што им нико не брани јер је и то могуће – онда СНС и Вучић :

1. Не би имали легалитет и легитимитет законодавне власти у Парламенту,
2. Не би могли да формирају законодавну власт,
3. Не би могли да формирају извршну власт – Владу јер није конституисана законодавна власт,
4. Не би могли да бирају судије
5. Не би могли да бирају „своје људе“ У Републичкој изборној комисији итд.

гордана бераров валчић
Гордана Бераров Валчић / Фото: Facebook

Запамтите:

Када чујете од представника политичких странака да је успех улазак у парламент да би се чуо и њихов глас – знајте, неискрени су!

Зато – Бојкот и власти и лажне опозиције која учествује на изборима и лажне опозиције која је некада вршила власт и дала легитимитет и легалитет издаји државе садржане у потписаним противуставним актима!

Када би тзв. опозиција учествовала на изборима, а потом „повукла ручну“ и одбила да верификује мандате у Парламенту, е то би значило да они заиста желе да сруше Вучићеву власт. Овако, све је један велики циркус за улетање у тапациране фотеље зарад финансијске накнаде из буџета.

Бојкот је бојкот само ако бојкотујете све њих! Остало је лицемерје.

Србија треба да буде Наша причаа не туђа!

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.