Грци НИСУ извршили геноцид над Србима

0

Последњих година се у нашој јавности подмукло појављује једна од најодвратнијих лажи и то је она о Србима у Грчкој, који су живели тамо пре Првог светског рата и некаквом „геноциду“ над српским становништвом, после Другог светског рата и уопште о страдању и асимилацији Срба у Грчкој.

срби у грчкој

Прво морамо да кажемо да се ради о одвратној лажи, коју само српски непријатељи и они који не желе добро српском народу, могу да пласирају. Убацујући ексер раздора између највећих православних савезника и браће на Балкану Срба и Грка (који деле исту судбину у последњих хиљаду година) је директан ударац од ког се Срби не могу опоравити! Ништа одвратније од тога не постоји!

Како може обичан народ који оберучке и на своју штету прими и спасе српску војску на Крфу да изврши „геноцид“ над истим тим народом после само 20 година?

Да ли схватате размере одвратности ове лажи?

Како може народ који нас је једини подржавао током 90-их, који је примио 30.000 српских сирочића из рата на летовања и живот у породици да изврши „геноцид“ над истим тим народом пре 50-ак година?

Како може народ који због бомбардовања Србије изађе у милионским бројевима на улице, заустави своју државу, спречи НАТО, барикадама и нападима на њихове инсталације, да користи грчку територију због Срба и Србије да само коју деценију пре тога изврши „геноцид“ над истим тим Србима?

Да ли су нормални они који такве лажи пласирају?

Шта је истина у свему овоме?

Прво, Срби никада нису били већина у северној Грчкој. Једини изузетак представља 6. и 7. век када словенско становништво стиже до Пелопонеза (два племена Језерити и Милинзи). Имамо јасне археолошке доказе да су Словени тј. Срби населили територију данашње грчке Македоније, Епира, Тесалије, Атике. Међутим, они су се у ромејском мору лако асимиловали.

Од тада постоје словенски топоними у деловима Грчке али осим топонима и појединих археолошких артефаката о доласку словенских племена, нема никаквих других обележја српског присуства.

Већ у време Немањића видимо да Срби на простору јужно од Охридског и Преспанског језера НИКАДА нису били ни већина. Чак су били убедљива мањина и када су цар Душан, цар Урош и српска властела владали тим просторима.

Процењује се да је на простору јужно од Охрида и Преспе Срба било око десетак процената и да су зато, на пример, и цар Душан и српска властела тај простор називали Грчком, а народ којима су владали на том простору—Грцима.

Управо зато што је знао да је простор јужно од Охрида, Преспе и Битоља грчки, цар Душан своју царску титулу означава као „цар Срба и Грка“ на српском или „Βασιλέως και αυτοκράτορας Σερβίας και Ρωμανίας“ кад се потписивао на грчком.

Споменик цару Душану у Скопљу

У време Душановог царства, користили су се и словенски топоними за поједине географске појмове на простору јужно од Охрида и Преспе (Бер, Воден, Сер, Лерин, Кожани, Солун итд), али, опет, то не значи да су Срби у Душановом царству на том простору били већина.

Зато се, на пример, и Душанов полу-брат Симеон Синиша, иако као српски племић, прогласио „царем Ромеја и Срба и целе Албаније“, после смрти цара Душана, док је владао Тесалијом и Епиром. Није се назвао само царем Срба јер су Срби на том простору били жестока мањина, а он је био српски племић и део српског државног апарата.

Друго, Срба је у северној Грчкој било толико мало, да никада ниједан споменик српске националне културе на том простору није направљен. Тамо само постоји неколицина војних утврђења и нешто цркава које су остале иза српске властеле која је владала тим простором. Такође видимо и присуство појединих фолклорних мотива и звукова који су опстали међу тим становништвом.

Срба рецимо има у Мађарској (у Будиму, Сентандреји, Печују, Батањи, Ловри, Сантову, Дески, Чипу итд) или у Румунији (Банат и нешто мање Олтенија и Трансилванија) и у Славеносрбији и Новој Србији (Украјина) али сви ти Срби су иза себе остављали траг о себи и споменике своје националне културе.

Срби из Грчке, са простора јужно од Охрида и Преспе никада никакву националну институцију или траг нису иза себе оставили. Постоје само трагови у појединим топонимима који су опстали међу Србима и локалним становништвом. Једини изузетак је манастир Хиландар на Халкидикију и његови поседи које су оставили српска властела и монаштво (а не српски народ) иза себе.

У време турске окупације, опстала је српска мањина, али је она увек била права мањина, без икаквог додира са српском већином, Пећком патријаршијом, Карловачком митрополијом итд. Једино је опстајао језик. Никада никакву институцију српског народа, та мањина није успела да направи, иако је опстајала све до 20. века.

Српско становништво севера Грчке је, крајем 19. века, масовно македонизовано радом неканонске и анатемисане Бугарске егзархије, организације која је нанела огромна зла српском народу уз невиђене покоље. Та полутерористичка и парацрквена организација је свим силама покушавала да од Срба направи најпре некакве супер-Бугаре и над-Бугаре (зване Македонци), а онда њих да преведе на Бугаре. Скоро сви Срби у егејској Македонији (Беломорској области) су постепено прихватали новоизмишљени „македонски“ идентитет, баш као и наш народ у Северној Македонији.

У периоду између 1914-1922 Турци у Тракији и читавој Малој Азији врше геноцид над многобројним Грцима и Јерменима. После пораза Грчке у Грчко-турском рату 1919-1923. долази до договорене размене становништва, у складу са мировним споразумом између Грчке и Турске из 1923. године, потписаног у Лозани. Више од милион и по Грка из Мале Азије и Тесалије долази у данашњу Грчку, док око 400.000 муслимана са простора Грчке одлази у Малу Азију. То грчко православно становништво насељава се широм данашње Грчке и један добар део њих стиже на подручје егејске Македоније и Епира.

И шта се онда дешава?

За време Другог светског рата македонизирано српско становништво које живи у општинама северно од Солуна, уз саму српско-грчку границу, се сврстава уз грчке комунисте и ратују на страни грчких комуниста.

Као и код нас, и у Грчкој је за време немачке окупације избио грађански рат између грчких комуниста који су покушавали да спроведу комунистичку револуцију усред окупације и званичне грчке владе (у Лондону) и присталица монархије.

У грчком грађанском рату, који је трајао пуних 6 година 1943-1949, сви македонизирани Срби ратују на страни грчких комуниста, пале и уништавају грчке цркве и манастире, а притом их најпре подржава и наоружава Стаљин, па после њега и Тито, надајући се да ће у том рату победити заједно са Титовом Македонијом и ујединити се са Титовом Југославијом.

Грчка комунистичка партија (KKE) је обећала да ће „македонским Словенима“ дати национално самоопредељење у оквиру грчке комунистичке државе.

Међутим, за разлику од нас, западне силе (нарочито Британци) не дозвољавају да комунисти победе у Грчкој и интервенишу на страни грчких монархиста.

У том тренутку, како би задржао своју власти и захвалио се Енглезима који су га довели на власт, Тито престаје да се меша у грчки грађански рат, наоружавајући и подржавајући комунисте и када су их Грци и Британци поразили, сви грчки комунисти (а са њима и наши македонизирани Срби) су протерани одатле, највише у Титову Југославију, мада их има по свим земљама Варшавског пакта јер је већина грчких комуниста са својим породицама емигрирала у СССР.

То је оно што наши псеудоисторичари и неуки обмањивачи зову тим „геноцидом“ и срамоте нас пред јединим народом који нас Србе подржава и који нас спасава као на Крфу 1915-1918.

срби у грчкој

Укупно је 1949. године око 100.000 присталица грчких комуниста (међу њима и македонизирани Срби) напустило Грчку после њиховог пораза у грчком грађанском рату. Највише је људи из Епира и Егејске Македоније и већина је емигрирала у Титову Југославију и Стаљинов СССР, мада их је било и у Мађарској, Чешкој, Пољској, Румунији и широм совјетског блока.

Сада испада да се ми због оних који су се одрекли српства и постали „Македонци“ у северној Грчкој и ратовали у име Тита и Стаљина против Грчке, замерамо нашем једином савезнику Грцима, што су их они поразили у грађанском рату и што су се спасили од комунистичке напасти коју су уз подршку Тита представљали ти северногрчки „Македонци“, називајући то Богзна каквим „геноцидом“ над Србима. Срамота!

По последњем попису, Срба у Грчкој има нешто више од 15.000 и имају сва права и слободе као и Грци у држави коју воле и поштују и у њој се осећају слободно!

ФБ Историја Срба  / Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.