Грузија је на путу да ове године постане једна од најбрже растућих економија на свету након драматичног прилива од више од 100.000 Руса од инвазије Москве на Украјину и мобилизације Владимира Путина да прикупи ратне регруте.

Како се већи део света креће ка рецесији, очекује се да ће ова земља од 3,7 милиона људи која се граничи са Црним морем забележити снажан раст економске производње од 10 одсто за 2022. усред бума вођеног потрошњом, према подацима међународних институција.
Тиме би скромна економија вредна 19 милијарди долара, позната у региону по својим планинама, шумама и винским долинама, надмашила тржишта у настајању као што је Вијетнам и извознике нафте као што је Кувајт, подстакнуте високим ценама сирове нафте.
– Са економске стране, Грузија стоји веома добро, рекао је Вахтанг Бутсхрикидзе, извршни директор највеће банке у земљи ТБЦ, за Ројтерс у интервјуу у њеном седишту у Тбилисију.
– Постоји нека врста бума – додао је он.
– Све индустрије раде веома добро, од микро до корпорација. Не могу да се сетим ниједне индустрије која ове године има проблема – каже Бутсхрикидзе .
Најмање 112.000 Руса емигрирало је у Грузију ове године, показује статистика граничних прелаза. Први велики талас од 43.000 стигао је пошто је Русија започела специјалну операцију у Украјини 24. фебруара и Путин је кренуо да угуши противљење рату код куће, како тврди влада Грузије, а други талас је уследио пошто је Путин крајем септембра најавио акцију мобилизације широм земље.
Економски процват Грузије – био краткотрајан или не – збунио је многе стручњаке који су предвидели страшне последице овог рата за бившу совјетску републику, чије је економско богатство блиско повезано са њеним већим суседом кроз извоз и туризам.
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), на пример, у марту је предвидела да ће сукоб у Украјини задати велики ударац грузијској економији. Слично томе, Светска банка је у априлу прогнозирала да ће раст земље за 2022. пасти на 2,5 одсто са почетних 5,5 одсто.
– Упркос свим очекивањима која смо имали… да ће овај рат против Украјине имати значајне негативне импликације на грузијску економију, за сада не видимо материјализацију ових ризика – рекао је Димитар Богов, водећи економиста ЕБРД-а за источну Европу и на Кавказу.
– Напротив, видимо да грузијска економија расте прилично добро ове године, и да је двоцифрена.

Ипак, повећани раст не користи свима. Са доласком десетина хиљада Руса, технолошких професионалаца са доста готовине, подигло је цене и истискује неке Грузијце из делова економије, као што су тржиште изнајмљивања станова и образовање.
Пословни лидери такође брину да би се земља могла суочити са тешким приземљењем ако се рат заврши и Руси се врате кући.
У Грузију са 1 милијардом
Сама Грузија је водила кратак рат са Русијом 2008. године око Јужне Осетије и Абхазије, територија које контролишу сепаратисти које подржава Русија.
Сада, међутим, грузијска економија убире предности своје близине суперсили – њих две деле копнени гранични прелаз – и либералне имиграционе политике која омогућава Русима и људима из многих других земаља да живе, раде и отварају предузећа у земљи, без виза.
Штавише, оне који беже од руског рата прати талас новца.
У периоду између априла и септембра, Руси су пребацили више од милијарду долара у Грузију путем банака или услуга трансфера новца, што је пет пута више него током истих месеци 2021, према подацима грузијске централне банке.
Отприлике половина руских избеглица је запослена у технолошком сектору, према наводима генералног директора ТБЦ-ја Бутсхрикидзеа и локалних медија, а то показују и анкете и процене економских стручњака у Русији који су указивали на егзодус десетина хиљада високо квалификованих ИТ радника, после напада на Украјину.
– Ово су људи високе класе, богати људи… који долазе у Грузију са неким пословним идејама и драстично повећавају потрошњу – рекао је Давит Кешелава, виши истраживач на Међународној школи економије на Државном универзитету у Тбилисију (ИСЕТ).
– Очекивали смо да ће рат имати много негативних утицаја, али испало је сасвим другачије. Испоставило се да је било позитивно – додао је он.

Нема соба у Тбилисију
Нигде утицај новопридошлица није очигледнији него на престоничком тржишту изнајмљивања станова, где повећана потражња погоршава тензије.
Изнајмљивање у Тбилисију ове године је порасло за 75 одсто, према анализи ТБЦ банке, а неки људи са ниским примањима и студенти налазе се у средишту, како активисти кажу, растуће стамбене кризе.
Грузијка Нана Шонија, 19, договорила је двогодишњи уговор за стан у центру града по цени од 150 долара месечно, само неколико недеља пре него што је Русија извршила инвазију. У јулу, њен станодавац ју је избацио, приморавши је да се пресели у небезбедно насеље на периферији града.
– Некада ми је требало 10 минута да стигнем до посла. Сада је минимум 40, морам да идем аутобусом и метроом и често се заглавим у саобраћајним гужвама – рекла је она, приписујући промену динамике тржишта наглом порасту дошљака.
Хелен Хозе, 21-годишња студенткиња медицине из Индије, усељава код своје пријатељице, месец дана пошто јој се кирија удвостручила током летњег распуста.
– Раније је било веома лако наћи стан. Али толиким мојим пријатељима је речено да оду, јер има Руса који су спремни да плате више од нас – рекла је она.
Управа универзитета је такође пријавила значајан број студената који одлажу студије у Тбилисију јер не могу да приуште смештај у граду, рекао је Кешелава из ИСЕТ-а.
Криза може да удари
Бутскхрикидзе из ТБЦ-а рекао је да види потенцијал у придошлицама да попуне недостатак одређених струка у грузијској економији.
– Они су веома млади, технолошки образовани и имају знање – за нас и за друге грузијске компаније ово је прилично корисна прилика – рекао је он.
– Кључни изазов за нас је технологија. И, нажалост, на том пољу заостајемо за високотехнолошким компанијама у Сједињеним Државама и Европи – додао је он – за убрзан развој, ови имигранти су од велике помоћи.
Ипак, економисти и предузећа и даље су забринути због дугорочних негативних ефеката рата и шта би се могло догодити ако се Руси врате кући.
– Ми своје будуће планове не градимо на придошлицама – рекао је Шио Кецуријани, извршни директор Арцхија, једне од највећих грузијских компанија за развој некретнина.

Чак и са растућим ценама закупа, Кхетсуриани каже да развојне компаније не желе превише да улажу у стамбено тржиште, посебно када се цене материјала и опреме повећавају. Док станодавци можда зарађују на растућим киријама, профитне марже за продају станова једва да су се помериле, рекао је он.
Економисти такође упозоравају да бум можда неће потрајати и охрабрују грузијску владу да користи здраве пореске приходе за отплату дуга и стварање девизних резерви док год може.
– Морамо да будемо свесни да су сви ови фактори који покрећу раст ове године привремени и не гарантују одрживи раст у наредним годинама, па је стога потребан опрез – рекао је Богов у ЕБРД.
– Неизвесност је и даље присутна и криза би могла да погоди Грузију са извесним закашњењем – закључио је он.
Ројтерс