Посвећеност вери или преузето помодарство, речи су које од јутрос провејавају на друштвеним мрежама, након што се повела распррава о томе да ли је чин кршћења када аутобус пролази поред цркве исправан или не.
Оно што смо сви приметили током вожње аутобусом, упало је у очи и једном Србину, који је на српском делу форума Редит, изнео свој став на ту тему. Мушкарац који се представио као верник на овај чин није гледао благонаклоно, те је убрзо настао прави хаос у коментарима.
„У последње време, примећујем овај барем мени непотребан моменат где се пола буса прекрсти кад пролазимо поред цркве. Верник сам и сматрам да сви имају право да верују или обрнуто. Само ми је ово претеривање. Веру носимо у себи. Које је ваше мишљење?“, написао је.
„То раде главуџе и криминалци“
Убрзо су кренули да се нижу коментари, у којима се ишло од појашњења феномена па до, рекло би се, екстремне генерализације и класификовања верника.
„Посебна сорта су оне хулиганске главуџе, напуцани мишићима, откидају главе за доручак, лемају се, дилују… Ал’ поред цркве три прста, бајо мој.“, гласио је један од таквих коментара.
Са друге стране, било је и атеиста који су бранили слободну вољу верника, те у овом гесту нису видели ништа лоше, за разлику од саме објаве иницијатора дискусије.
„По мени ви верници често умете да будете врло искључиви по томе на који начин ће ко да верује. Ако ће да се прекрсти док пролази поред цркве, – нека га, ако неће – не мора, ако верује а не иде у цркву – ок, ако иде, ок исто. Не знам је л’ битно то толико ко шта ради и на који начин перципира веру, ако је добар с Богом. О’кле знам, ја сам агностик“, написао је овај младић.
Уз прекрштавање у пролазу поред цркве, редитори из Србије су навели још неколико примера којима, по њиховом схватању, нема места у религији и контакту са Богом.
„Људи су превише утриповани да Бог ради путем милион небитних, ирационалних ствари. Типа ово, или да не сме да се укључи машина на црвено слово и још милион сличних сујеверја. Брате, јел стварно мислите да је Богу битно ово и да ће да вас кажњава због ових ситница? Просечан човек у дану почини једно 100 грехова и не покаже трунку покајања, а мисли да је грех ако се не прекрсти кад види цркву“, написала је ова редиторка.
Свако се моли на свој начин
Многима није било јасно због чега се људи крсте, наводећи како су такву праксу до сада видели само у Београду.
„Мени само то није јасно, што из аутобуса… Свако зна да је то обичај кад се улази у цркву и окренути се кад излазиш… Али из буса – то сам први пут видео у Београду лол.“, запитао се овај редитор.
У једном од коментара, корисници су покушали да објасне овај устаљени обичај кроз друге религије.
„Муслимани се по 3-4 пута на простирци моле у правцу Меке, па шта? Никад ми није било јасно што то коме смета? То што ја не осећам потребу, не значи да неко други неће. Што се мене тиче, ко осећа потребу, нек’ се крсти клања, медитира… Некима је можда тешко у животу па се тако смирују, времена су генерално тмурна и тешка.“, гласило је мишљење овог мушкарца.
Будући да је међу онима који се највише крсте из аутобуса који пролазе поред цркава, највише тинејџера, један од редитора је изнео своје мишљење, како они и нису свесни шта раде.
„Уопште не мислим да сам чин молитве и стављања крста на себе представља нешто што није за свет и да то искључиво треба чинити у приватности. Дође свакоме у животу моменат да је тешко па се на неки начин смирује и снажи молитвом. Само ми та масовност некако делује неукусно. Сумњам да тинејџери имају толико проблема и да су усмерени ка Богу…“, написао је.
Не смета чин, али смета место
Неразумевање за овај чин, могло се видети скоро на сваком другом коментару испод објаве. Неки су наводно причали и са свештеницима на ту тему, а одговор који су добили јесте да је све кренуло крајем прошлога века.
„Као и сви глупи народни обичаји… видели људи да то раде неки и онда кренули и они то да раде, не знају зашто. Можеш да питаш неког ко то ради, неће знати да ти каже зашто. Свештеник који долази код мене гајби да свети водицу каже да појма нема, али да он мисли да је кренуло средином деведесетих. То је исто као стајање у реду у продавници, баш обрати пажњу када следећи пут будеш ишао. Људи не знају како се стоји у реду, набијају ти се докле год могу, буквално да буду 3 цм од тебе. Пре неки дан сам се окренуо када је нека девојчица разбила теглу у Максију, за мало нисам пољубио лика иза мене“, написао је овај редитор.
Док је некима сметао сам чин, другима је сметало место где се он врши. Наиме, како је навео један од редитора, највише му смета када неко почне да се крсти поред њега у пуном бусу.
„Нека ради шта хоће у својим колима, али, брате мој, у бусу си у коме не може да се дише, опалио си ме лактом двапут, плус ти имаш 190 а ја 175, гледам само кад ће неко да ми набије стакло из наочара у око. То су ти они шатро-верници који се Бога не сете данас 10 пута кад згреше, али се, ето, испред сваке цркве прекрсте јер им је онда све опроштено. Као кад посте, не једу масно али зато лочу алкохол, је** мајку свима редом, ником не желе ништа осим свега најгорег и шацују куму и свастику док га чешкају“, написао је овај редитор.
Да Србија није усамљен случај, те да се дешава исто и у другим земљама, показао је пример из живота једног Србина, који је први пут видео да се људи крсте у аутобусу док је био у Грчкој.
„Лето 2019. отишао са породицом у Солун. Улазимо у градски аутобус. У једном моменту пролазимо поред цркве и сви путници у аутобусу се крсте. Код Грка је то очигледно нешто уобичајено. Ја се такође крстим кад прођем поред цркве и помолим у себи. Не видим претеривање у томе. Ми смо се као народ услед владавине комунизма доста удаљили од вере, па и нисмо навикли на многе ствари и чудимо се неким обичајима. Не кажем да морамо сви да се крстимо када пролазимо поред цркве али ако се неко тако осећа нека се крсти“, написао је на крају расправе овај редитор.
Блиц
