Син Сулејмана и Хурем је за владара проглашен у Београду: Како је владао султан ког су звали Пијаница?

Султан Селим II остао је у сенци свог оца, Сулејмана I Величанственог. Био је први султан који је послове препустио везирима, а највише Мехмед-паши Соколовићу.

султан Селим II
Султан Селим II Пијаница / Фото: WIKIMEDIA COMMONS (Јавно власништво)

Селим II је био 11. османски султан и 76. исламски калифа Султан. Био је средњи син султана Сулејмана I Величанственог и његове вољене жене Хурем. Он је једини султан који је рођен и умро у Истанбулу у палати Топкапи. Описиван је као висок, са високим челом и очима боје лешника. Био је познат као Селим Плави, вероватно због светле косе коју је наследио од мајке. Али носио је још један надимак по ком је у историји остао познатији – Пијаница.

Није имао амбиције да постане султан. Извори наводе да је једном прилико питао свог саветника Џелал бега: „Шта људи кажу о нама?“ „Војници подржавају шехзаде Мустафу, док шехзаде Бајазита подржавају његови родитељи и везири“, одговорио је Џелал бег. Селим је тада одговорио: „Нека најјачи желе султана Мустафу. Нека Бајазитов султанат траже његови родитељи. Нека јадном Селиму буде наклоњен његовом Мавла (Бог)! Хајде да уживамо. Сутрашњи дан припада Богу.“

Његова браћа Мехмед и Џихангир разболели су се и умрли. Амбиције шехзаде односно принчева Мустафе и Бајазита, који су устали против свог оца, коштале су их живота. Принц Селим остао је најдостојнији кандидат за престо. Стрпљење је најдрагоценија врлина државника, говорио је. И сам Сулејман је био наклоњен томе да га Селим наследи на престолу јер је био послушан син. Са оцем је ретко учествовао у војним походима. Своју вештину показао је као гувернер у Маниси, Кутахији и Караману. Када је султан Сулејман I отишао у поход на Иран, као регента је оставио Селима.

Спречавање колонијализма

Пошто је Сулејман умро на ратишту, од Селима је захтевано да пожури и наследи оца што је пре могуће. Селим II је устоличен у Београду 1566. године. Султан Селим II је власт препустио својим везирима, највише свом зету Мехмед-паши Сколовићу. Тако организована, владавина султана Селима II била је једна од бољих у историји Османског царства. Тунис је отет од Шпанаца, а отпор Заидија у Јемену је сломљен, па је ту консолидована османска доминација.

На захтев астраханског султана за помоћ, 1569. године је покренут Руско-турски рат, или Дон-Волга-Астрахански поход. У његово време покренут је пројекат повезивања Црног и Каспијског мора отварањем канала на месту где река Волга која се улива у Каспијско море и река Дон која се улива у Азовско море долазе веома близу једна другој.

Кримски кан Девлет I Гиреј, коме је султан Селим II послао помоћ, упао је у Москву и натерао Русе на мир чиме је спречио да Азија падне у њихове, али и руке других колонијалиста.

Султан Селим II је склопио мир са Ираном, Аустријом и Млечанима. Био је први султан који није кренуо у поход пошто је ступио на престо. Један од разлога је тај што су скоро све кампање у његово време биле поморске експедиције, а султани нису пратили морнарицу. Због тога је у јавности и историчарима остао познат као слаба личност.

Султанов сан

Ретко се мешао у одлуке Владе, али у једној му је било важно да учествује, оној о освајању Кипра у јулу 1571. године. Кипар су заузели муслимани за време владавине калифа Муавије у седмом веку, а тетка пророка Мухамеда Ум Хирам бинт Милхан, страдала је на острву. Међутим, Кипар је касније изгубљен, што је постало основа легитимитета за Османлије да га освоје.

Осим тога, Млечани, власници острва, угрожавали су османску безбедност у Средоземном мору. Пошто је освајање острва било веома тешко, Царско веће било је против покретања рата.

Прича каже да је султан Селим II сањао како му је пророк Мухамед најавио да ће освојити Кипар и да жели да он тамо у знак захвалности сагради џамију. После сна који се понављао, султан је инсистирао да се експедиција пошаље на острво. Као резултат ове активности, формирана је нова морнарица. Супротно страховима, острво је освојено за кратко време. Селим II је у част победе наручио изградњу џамије Селимије у Никозији.

Османска морнарица је 7. октобра 1571. године први пут доживела пораз против савезничких морнарица Папске Државе, Малте, Венеције и Шпаније. Изгубљена су укупно 152 брода, а страдао је и велики адмирал. Султан је био веома узнемирен и наредио је обнову морнарице.

Мукотрпним радом који је трајао током читаве зиме створена је морнарица од 200 бродова. Јозеф фон Хамер-Пургстал то приписује економској и техничкој супериорности Османлија.

Добро образовање

Као и сви синови Сулејмана Величанственог, и Селим II је имао одлично образовање и војну обуку и био је један од највећих интелектуалаца свог времена. Ценио је учењаке и био је побожан. Писао је и поезију под псеудонимом Селими.

За време његове владавине забрана отварање кафана у насељима у којима је већински живело муслиманско становништво била је укинута, а немуслимани су могли да купују, продају и пију вино у исламској држави ако им религија то дозвољава. Од њих је власт убирала порезе и обогатила државну касу. Муслиманима је био забрањен улазак у ове кафане, али је због ове одлуке Селим II у историји остао упамћен као султан који је волео алкохол. Називали су га Селим Пијаница.

Градитељство Селима II

Султан Селим II наручивао је градњу џамија, медреса и народних кухиња широм земље. Купола џамије Селимије, коју је османски архитекта Мимар Синан саградио у Једрену и прогласио „својим ремек-делом“, била је већа и од Аја Софије. Велика џамија Аја Софија до данас је опстала захваљујући потпорним зидовима које је Селим II наручио, а дао је и да се уз њу саграде и медреса и два елегантна минарета.

Наручио је поправку путева Меке и украшавање Кабе мермерним куполама. Међу његовим другим добротворним организацијама су џамија Селимије и ложа Азиз Ефенди у Лефкоши, кула луке Наварин и Велика џамија у Антакији.

Основао је град Карапинар у Коњи где је саградио џамију и комплекс. Поправио је пожаром уништену палату Топкапи. У његово време постало је уобичајено да се за време Рамазана и других светих ноћи уљаницама махиа кити џамија.

Породица

Смрт шеика Ал-Ислама Ебусуда Ефендије у августу 1574. године, много је погодила султана. Већ тужан због смрти сина две године раније, ова вест га је дотукла. Повукао се у себе и посветио се богослужењу. Током обиласка обновљених соба и купатила Топкапи палате после пожара, султан се оклизнуо и пао на мермерни под. Ударац главом изазвао је крварење у мозгу од ког је преминуо.

Када је умро 1574, имао је 50 година у истом добу као и његов деда, султан Селим I, чије име је носио. Поред тога, обојица су владали осам година. Сахрањен је у гробници коју је изградио Мимар Синан у дворишту Аја Софије.

Имао је неколико жена, а омиљена мује била Нурбану. Имао осам синова: Мурата, Мехмеда, Алију, Сулејмана, Мустафу, Џихангира, Абдулаха и Османа и четири ћерке: Есмехан, Гевхерхан, Фатму и Шах. Потомци Есмеханине деце коју је имала са Мехмед-пашом Соколовићем и Пијале-пашом преживели су до данас.

Боље Турчин него римокатолик: Када је 1567. године у Холандији почела побуна против Шпаније, вођа побуне Вилијам Орански је затражио помоћ од султана Селима II. Султан је обећао да ће помоћи „непријатељу свог непријатеља“, али због пораза од Лепанта, није стигао у помоћ. У то време у Холандији је био популаран слоган „Лиевер Туркс дан Паапс“ („Радије бих био Турчин него римокатолик“). Неки Холанђани су чак и на своје капе зашивали медаљоне у облику полумесеца са овим слоганом.

Национална географија