Нишки приватник Бранислав Михајловић издвојио је средства да плати прославу матурске вечери за 39 свршених основаца из општине Гаџин Хан, а свакоме од њих ко буде уписао занат у средњој школи, уз договор са родитељима обећава стипендију од око 20.000 динара. Гаџин Хан је удаљен од Ниша неких 17 километара.
Сада у том месту има око шест хиљада становника, а природа је фантастична. Али народ се сели у Београд, Ниш, иностранство… Михајловић је кренуо у борбу да то заустави.
Овом човеку хуманитарне акције су већ прешле у традицију.
– Првог дана пошто сам завршио факултет ушао сам у производњу. Отворио сам фабрику за израду комуналне опреме „Ресор“. За 19 година боравка у овом заплањском делу око Гаџиног Хана све је мање радника. Од када сам ја ту око 800 свршених матураната је било, а сада се на прсте могу избројати они који су остали овде – прича Михајловић за Курир:
– А мени, мојој фирми и целом овом крају су потребни бравари, заваривачи, металостругари, аутолакирери, електричари… Ма то је читав низ занимања који недостаје. Требало је од прошле године, али некако је одлучено да то буде од ове, да свако дете које упише средњу школу производне делатности наградим са 20.000 динара месечно. Сигурно, потребни су и инжењери, правници и друга занимања, али сада су нам неопходни поменути занати.
Потражња је, каже, за добрим мајсторима који се касније чувају као „мало воде на длану“.
– Сада је главна прича „нећу да радим за минималац“. О чему ми причамо? Какав минималац. Па зар да се некоме исплати да иде у иностранство, да остави породицу када овде могу ти занати да донесу сасвим пристојну зараду! Морамо да научимо децу да није срамота бити добар занатлија, да је то у ствари врло цењено! У мојој фирми су тренутно три брачна пара. И мислим да је ту будућност. Запошљавати брачне парове како не би одлазили из Гаџиног Хана и са југа Србије и мислим да ће се ситуација много исправити за десетак година.
С тугом у гласу каже да су га резултати пописа становништа „ударили у главу“.
– Био сам са владиком нишким и још неким званицама да посетим село које има само 17 мештана. Остао сам затечен том чињеницом. Зато сам одлучио да улажем у кадрове овде како би опстао цео крај па и мој посао – објашњава Михајловић.
Долазе на праксу – Договор са Машинском школом у Нишу: Михајловић наводи да постоји договор са Машинском школом из Ниша да ученици долазе у „Ресор“ на праксу. – После паузе од 20 година, пре две године је ова школа поново уписала једно одељење са девет ученика алатничара, укупно њих 20. Међу том децом нема ниједног детета из Ниша, сва су из околних места – каже Михајловић: – На националном нивоу треба да се отпочне са објашњавањем ученицима да није срамота бити производни радник. Потребно је улагати у младе и престати са оргнизовањем сајмова где се омладина регрутује за рад у иностранство у Словенију, Немачку и друге земље – истиче и додаје да многа деца која осете нишки асфалт, више се не враћају на село.
Он каже да ће наредне године осми разред у Гаџином Хану завршити 27 ђака и да је срећан када би из ове и наредне генерације остало у вароши или околини барем петоро после завршетка средње школе.
– Мало је познато да је најбољи варилац на свету на међународном такмичењу жена. Па кад могу то или да мотају каблове, што не би радиле са супругом у мањим кооперантским фирмама у којима одлично може да се заради?! – истиче Бранислав:
– Ми производимо аутосмећаре, камионе и разна друга возила и толику потребу имамо за тим малим фирмама да не могу да објасним. Онда су ту на пример кондиторски производи где брачни парови могу одлично да зараде на својој земљи у свој држави, а не да иду трбухом за крухом у иностранство. Ако хоћемо да зауставимо исељавање у иностранство, морамо да улажемо у домаћу производњу.
Марко Смиљковић, Курир
*Књига монаха Теодора Седам српских заповести објављена је почетком деведесетих година прошлог века
