Поводом прославе величанствене победе на планини Цер, прве савезничке добијене битку против Централних сила у Првом светском рату, ред је да се подсетимо и аустроугарског пуковника Алфреда Редла, чија је улога у тој победи била од највећег значаја.
Иако на челу одељења за контрашпијунажу у аустроугарској војсци, Редл је био агент Царске Русије. Уцењен и заврбован од стране Руса, негде између 1907. и 1913. године доставио је руској обавештајној служби планове Аустроугарске за напад на Србију. Те планове Руси су доставили Србији да на основу њих спреми одбрану.
Неочекивано за обе земље, план је предвиђао сакупљање великих војних снага у Босни, одакле би уследио напад преко Дрине и пресецање Србије на пола.
Необичност овакве војне стратегије оставила је недоумицу и сумњу у исправност материјала који је Редл доставио, али су на основу њега у Србији ипак спремили своје армије за битку на Дрини, уместо на далеко лакшем правцу за напад – преко Саве и Дунава.
То што су могли да сачекају агресорске снаге на месту где им одговара, било је пресудно за Србе и њихову победу. Огромни губици које су Аустроугари претрпели и релативно мали губици српске војске нису спречили поновљену офанзиву на истом правцу већ неколико месеци касније, у зиму 1914. Исход је био исти, уз више страдалих на обе стране.
У јесен 1915, немачки војсковођа Макензен напада поново али сад најлогичнијим путем, преко Дунава, код Београда, Смедерева и Великог Градишта, и после огорчених битака слама Србију чија се војска повлачи преко Албаније у, веровало се, неумитну смрт.
Име Алфреда Редла је данас непознато у нашој историји. Откривен од колега, био је, да би се избегла срамота суђења, на коме би се открио скандал да је руска тајна служба продрла тако високо у К у К армију, принуђен на самоубиство 1913. године, после чега је сахрањен уз почасти. За планове које је доставио Русима било је касно да буду промењени.
Свет је већ убрзано хрлио у катастрофу…
