Први ослобођени град у Европи у време Другог светског рата је Лозница. Лозница је ослобођена на данашњи дан 1941. године.
Зашто кажемо да је то баш Лозница, а не рецимо Пљевља из 14. јула 1941. године или неке вароши по Херцеговини Светог Саве из јуна 1941. године?
Зато што је у Лозници, одмах после ослобођења, успостављена званична легална државна власт Краљевине Југославије, а не неко „револуционарно веће“ или било какво слично тело привременог карактера. У Лозници имамо потпуно ослобођење и враћање предратних власти.
Нажалост, данас нећете видети државне манифестације поводом ослобођења Лознице или присуство највишег државног врха или било шта слично. Разлог томе је што држава Србија ипак није она држава настала у Карађорђевом и Милошевом устанку 1804-1817, него република коју је створио Хрват и аустроугарски каплар Тито на заседању АВНОЈ-а 1943. године, а том републиком још увек владају елите настале у Титовом времену, као и удбашке династије Титових властодржаца.
Држава Србија се данас више бави својим очевима оснивачима и снимањем ТВ серија о њима попут серије „Друг Марко“ о Србоубици, комунистичком хрватском окупатору и крволоку Леки Ранковићу.
У држави Србији дан данас не сме да се јавно изговори проста чињеница, да су Лозницу ослободили ЧЕТНИЦИ Драже Михаиловића, тачније Јадарски четнички одред војно-четничких јединица Југословенске војске под командом потпуковника Веселина Мисите.
То је разлог зашто се данас више зна о нпр. Ужичкој совјетској републици, формираној месец дана касније мирним повлачењем Немаца из града, него о првом слободном граду окупиране Европе, ослобођеном у борби.
Уопште нигде нећете пронаћи да се јавно изговара чињеница да Титови партизани нису ослободили ниједан град у окупираној Југославији пре доласка трупа Стаљинове Црвене армије с пола милиона војника, а да су за то време четници у борби против Немаца и усташа ослободили 34 града током немачке окупације.
У Лозници се августа 1941. године налазила одлично опремљена 11. чета, 3. батаљона 738. пешадијског пука немачког Вермахта, која је била добро утврђена у зградама Дома културе (Вуков дом), гимназије и у кафани Лазе Хајдуковића, испред које су поставили митраљеско гнездо.
Приликом ослобођења Лознице, предводећи свој Јадарски четнички одред, у јуришу гине и четнички командант Веселин Мисита, бацајући бомбе на Немце код кафане Лазе Хајдуковића. У том јуришу, ослобођен је и први град у окупираној Европи.
У борбама за ослобођење Лознице заробљена су 93 Немца и погинуло је 8 четника. Погинули Немци су достојно сахрањени, а рањени су спроведени у манастир Троношу на лечење.
Извештај о ослобођењу Лознице послат је на Равну гору главнокомандујућем Југословенске војске пуковнику Драгољубу Михаиловићу, који је одобрио даље ширење српског устанка и операције против Немаца у Подрињу.
После ослобођења Лознице, Јадарски четнички одред је прегруписао снаге за наставак акција против Немаца у Подрињу и 1. септембра 1941. године напао немачки 3. батаљон 738. пешадијског пука у Бањи Ковиљачи, најјаче немачко упориште у Подрињу, које је после вишедневних борби натерано на повлачење.
Слава српском јунаку Веселину Мисити и његовим четницима, ослободиоцима Србије!
