Нигде другде на свету није се могло приступити тако близу неком глечеру и при томе још преноћити у удобним собама с фантастичним погледом на ледену реку која се спуштала дубоко у долину.
На једној од сликовитих серпентина које се успињу према Фуркапасу, алпском превоју у јужној Швајцарској, на надморској висини од 2.300 метара углавио се један од некада најпознатијих швајцарских хотела – Хотел Белведере, често називан и глечерским хотелом јер се дословце с његовог излаза могло угазити на глечер Роне.
Пут преко Фуркапаса један је од најпрепознатљивијих и најузбудљивијих швајцарских планинских путева, који се налази близу швајцарско-италијанске границе, на отприлике пола пута између Милана и Цириха. Пут и хотел чак су имали епизодну улогу у филму „Голдфингер“ о Џејмсу Бонду из 1964. године, када су овуда „јурили“ култни Астон Мартин ДБ5 и Форд Мустанг, а једна од кривина као подсетник на то названа је – Џејмс Бонд Штрасе, пише Пункуфер.
Хотел Белведере изградила је 1882. хотелијерска породица Силер, а богати гости у њему су проводили и читаво лето, па је хотел већ 1907. проширен, а капацитет му се повећао на 90 кревета. Нигде другде на свету није се могло приступити тако близу неком глечеру и при томе још преноћити у удобним собама с фантастичним погледом на ледену реку која се спуштала дубоко у долину.
Пуштањем у промет две железничке линије, Фурка Обералпа и Глациер Експреса, порастао је и број туриста, а после Другог светског рата још више људи могло је себи да приушти лични аутомобил, па и боравак у хотелу Белведере. Али 1960-их, а поготово после 1970, број гостију почео је да се смањује. Све бржи аутомобили некада дводневну или тродневну вожњу кроз венац Фуркапас могли су завршити за пола дана, па се смањила и потреба за ноћењем.
С другим временима дошли су и други туристи, па су донедавно у сезони хотелски ресторан и његова тераса с невероватним погледом били врло живахно место. Хотел је трајно затворен, а томе је допринела та страшна чињеница да је остао без своје главне атракције.
Наиме, 11 хиљада година стар глечер Роне у протеклих стотину година толико се повукао да се данас више и не види из хотела. Скратио се за више од 1.300 метара, а његову судбину пратиле су и друге атракције Фуркапаса, пре свега природна ледена пећина на ушћу ледењака која се заједно с њиме повукла из долине.
Друга пећина, у близини хотела Белведере, која је постоји од 1894. године уклесана је у једном од најчистијих делова глечера Рхоне и протеже се око 100 метара у дужину, претварајући сунчеву светлост у плавкасто, готово неземаљско искуство. Због кретања глечера и шпиља се мора сваке године поновно прокопавати. Уз глечер који се наочиглед повлачи и топи одржавање је све теже, а и туристи се све теже одлучују да плате улазницу страхујући за своју сигурност. С друге стране, лед се у пећини мора одржавати вештачки, што се види, па ни искуство више није какво је било.
View this post on Instagram
Белведере је затворен 2016. и данас тужно стоји на својој кривини, с даскама закуцаним на прозоре, као да жмури. Једна од првих швајцарских жртава климатских промена због своје фотогеничности ужива ипак велику популарност у виртуелном свету и незаобилазна је тачка за фотографисање на успону према Фуркапасу. С лименим љубимцем у првом плану и у маниру тајног агента 007, наравно.
Дневник.хр
