Смрт проклетог Секуле Дрљевића – највећег издајника у историји Црне Горе
Секула је напустио Загреб скупа са усташким поглавником Павелићем и остао са њим све до своје смрти 10. новембра 1945.године.
Према неким информацијама, четнички командант Милутин Јеловац сазнао је за Секулино боравиште у Јуденсбургу.
Извршавајући Ђуришићев аманет, дат у Старој Градишки, задатак да ликвидирају Секулу повјерио је Војину Џогазу, родом од Пљеваља и Васу Јањићу из Грахова, који су избјегли заробљавање од јединица НОВЈ у Словенији и налазили се у америчкој окупационој зони у логору Маркт Понгау из којег су дошли у Јуденсбург.
Секула Дрљевић (Равни, 6. септембар 1884 — Јуденбург, 10. новембар 1945) био је црногорски политичар и оснивач клерикофашистичког покрета црногорославље. Био је министар правде (1909—1910) и министар финансија (1912—1913) у Краљевини Црној Гори. Његова потоња јавна делатност обележена је постепеном политичком и идеолошком трансформацијом, од почетног заговарања државног и народног уједињења, преко залагања за федерализацију државе, до отвореног заговарања сепаратистичке политике. Током Другог светског рата сарађивао је са италијанским окупационим властима у Црној Гори, а потом и са усташким режимом у Независној Држави Хрватској. Као један од првих идеолога црногорског етничког национализма заступао је тезу о динарском пореклу Црногораца и њиховој потпуној различитости не само у односу на Србе, но и на Словене уопште. Тим поводом се отворено позивао на ставове нацистичког идеолога Алфреда Розенберга. Осмислио је и посебан црногорски облик религијског национализма, који је назвао црногорославље, тврдећи да се то црногорско православље суштински разликује не само од српског православља, но и од Православља уопште. Током Другог светског рата, Дрљевић је био један од најистакнутијих колаборациониста у Црној Гори. Непосредно после слома Краљевине Југославије (1941), отпочео је сарадњу са италијанским окупационим властима у циљу стварања независне Краљевине Црне Горе. На Петровданском сабору, који је одржан 12. јула 1941. године на Цетињу, проглашен је за црногорског вођу, али тај покушај успостављања квислиншке државе је убрзо пропао, услед избијања народног устанка. У септембру исте године, после ескалације устанка, окупационе власти су га пребациле у Италију и интернирале, али Дрљевић је већ после неколико месеци успео да се ослободи италијанског надзора, након чега је прешао у Независну Државу Хрватску, поставши сарадник усташког режима. Добивши подршку од усташког поглавника Анте Павелића, у Загребу је средином 1944. године формирао Црногорско државно вијеће. Почетком 1945. године, приступио је стварању Црногорске народне војске (ЦНВ), у сарадњи са четничким војводом Павлом Ђуришићем, који је недуго потом био издан, а затим и ликвидиран од усташа, после чега се остатак ЦНВ на челу са Дрљевићем повукао ка аустријској граници. Средином 1945. године, Дрљевић је прешао у Аустрију, где је био смештен у логору за расељена лица у Јуденбургу. Ту га је ликвидирала четничка црна тројка, под видом освете за Ђуришићеву смрт. Википедија
Убиство је извршено у сред дана. Обучени у енглеске војничке униформе, без проблема су прошли поред усташког обезбеђења. Ушавши у просторије гдје је боравио Секула Дрљевић, пуцали су у њега из револвера.
После извршеног атентата, напустили су објекат и удаљили се прије него је дошла полиција…
Није познато ко је и да ли је уопште неко оскрнавио Секулин леш и одсјекао му главу коју је наводно ставио у саксију да обзнани његово убиство!?
Из књиге „На зли пут без повратка – Од Острога преко Зиданог Моста до Похорја“,
Цетиње 2015.
