Представљамо вам неке од највећих светских мистерија које још интригирају јавност, али које нико никада није успео да докучи и реши.
1. Моаи статуе с Ускршњег острва
Мистерија Ускршњег острва и Моаи статуе нешто је чега је већина нас барем магловито свесна или помало упозната, али чињеница да тамо има још толико оправданих питања на која нема одговара је сама по себи невероватна.
На Ускрс 1772. године холандски истраживач набасао је на нешто чудно. Прво је био у мисији откривања хипотетичке копнене масе назива „Терра Аустралис“, за коју се сматрало да постоји јер је у оно време владало мишљење да би северна и јужна хемисфера требало да буду у равнотежи. Уместо тога открио је оток на југоистоку Тихог океана, којег ће касније назвати Ускршње острво, према датуму када је пронађен.
Истовремено је био изненађен кад је открио да је острво насељено, па је пријавио број локалног становништва који се кретао од 2 000 до 3 000 становника. То је заиста изненађујуће, јер острво је заиста различито од свега што је дотад виђено. Смештено је 1 900 километара од најближег копна и отприлике 3 500 километара од обале Чилеа.
Упркос огромној усамљености, народ Рапа Нуи, који Ускршње острво назива домом, успео је да исклеше и пренесе невероватних 887 статуа, од којих су неке високе и до 10 метара и тешке до 82 тоне. За транспорт им је требало отприлике 17 километара за сваку статуу. Све то догодило се пре отприлике 700 година. Оно што нам је данас најзанимљивије и најмистериозније јесте управо тај транспорт. Kако су Рапа Нуи пренели те статуе?
Разне теорије предлажу ужад, саонице, точкове, изравнане стазе, па чак и то да су људи полако гурали статуу напред-назад до њене дестинације. Научници су покушали да реконструишу методе које су се можда користиле, али већина је завршила или оштећивањем статуа или би било потребно стотину људи да дневно направе 0,08 километара дневно. Заиста не знамо како су то успели. Но, без обзира на на начин на који су померали Моаи статуе, сигурно су морали бити невероватно стрпљиви, креативни и организовани.
2. Благо Конфедерације
1865. је година и Амерички грађански рат приближавао се крају. Док је војска Уније марширала крајњим путем победе, повереник Kонфедерације који је био одговоран за благо, Џорџ Тренхолм, по последњи је пут хтео да сачува јужњачко благо – ликвидирао га је. Иако је значајна количина злата, сребра и драгуља понесена с председником Џеферсоном Дејвисом и његовим људима кад су напустили Ричмонд, кад су ухваћени, благу није било ни трага (осим неколико новчаница Kонфедерације). Најневероватнији део је нестанак 4 тоне мексичких сребрних долара који су једноставно испарили.
Десетине теорија плету се око овог догађаја како би објасниле где је нестало благо. Једна од теорија каже да су плантажери поделили благо између себе и потом га закопали, чекајући дан када ће се Југ поново уздићи. Многи верују да је сребро покопано у Данвилу у Вирџинији. Други пак тврде да је благо поверено тајном друштву „Витезова златног круга”, како би могли финансирати други грађански рат у будућности. Али, истина је да је стварна судбина блага Kонфедерације – непозната.
3. Гобекли Тепе
С времена на време догоди се откриће које нас јера да поново промислимо о свему што знамо о човечанству и како смо успели доћи овде где јесмо. Гобекли Тепе у Турској је засигурно једно од таквих открића. Налазиште лоцирано на планинском прелазу састоји се од 200 стубова, отприлике 3 метра високих и 20 тона тешких, сложених у отприлике 20 кругова. Многи стубови имају угравиране животиње предаторе.
Ништа од овога не би било изненађење да је то направљено, рецимо 2 000 пр. Хр, али Гобекли Тепе је саграђен пре више од 13 000 година, што га чини старијим од Стоунхенџа за више од 8 000 година. Постојање овог налазишта потпуно збуњује сва конвенционална гледишта на успон цивилизације. Идеја религиозног споменика који су изградили ловци-сакупљачи не слаже се ни са знањем о ловцима-сакупљачима, ни са знањем религијских споменика. Пре открића налазишта, веровали смо да људи тог времена нису имали комплексан систем симбола, друштвене хијерархије и поделу рада – три важне ставке за изградњу 89-метарског масивног храма.
Службена религија појављивала се једино тек пошто је агрикултура произвела такве друштвене релације (или се барем тако сматрало). Међутим, проналаском Гобекли Тепе сугерише се да је доба изградње храмова очигледно даље у прошлости или је можда било потребно изградити свето место на коме су у почетку ловци-сакупљачи организовали радну снагу, како би се сместили на једном месту, близу сталних извора хране, те би се с временом почели бавити пољопривредом.
Међутим, постојање овог налазишта даје много више питања него одговора. Kако је номадском човеку из неолита успело организовати радну снагу потребну за завршетак овог споменика? Зашто је саграђен? Зашто је старији од других сличних структура и то хиљадама година? Ископавања су у Гобекли Тепе почела 1996. године, па је већина налазишта још увек под земљом, но засад ће још увијек нека питања остати неодговорена.
4. Морски људи
Током касног бронзаног доба цивилизације су напредовале импресивном брзином на Егејском мору и на источном делу Медитерана. Kраљевства су настајала, ред је успостављен, а технологија напредна. Микенци и Минонци су важна места у Грчкој и на Kриту, а Хетити су доминирали данашњом Турском. Ханаанци су контролисали део земље који ће постати свето место – Израел, Либан и Јордан. Али, око 1 200 пр. Хр. све ће се то променити.
За време једне једине генерације, све ће те цивилизације бити готово избрисане с мапе, а оно што је остало уназадило се хиљадама година, губитком вештине писања, навијања сата и софистицираности своје уметности, архитектуре и грнчарства.
Тај догађај део је колапса бронзаног доба и још је увек једна од највећих црних тачака у историјским изворима. Један од узрока тог бизарног колапса били су и мистериозни „Морски људи“ – технолошки инфериорни, несврстани страшни ратници који су отимали земљу.
Проблем је у томе што историчари имају врло мало идеја одакле су ти ратници дошли или шта се догодило с њима пошто су освојили Египат. Такође је нејасно како су Морски људи успели победити цивилизације с много напреднијим оружјем.
Ипак, без поузданих записа из тог времена и са само неколико непотпуних детаља о пореклу ових чудних нападача, можда никад нећемо знати ко су они заиста били.
5. Механизам са Антикитере
Антикитерски механизам је невероватно интригантни аналогни рачунар пронађен у олупини брода близу Грчке 1900. године. Уређај се користио за одређивање положаја небеских тела уз помоћ невероватно комплекснога механизма бронзаних зупчаника. Антикитера би сама по себи била импресивна, али најневероватнији део механизма је време у којем је креирана. 100 година пре Христа, и више од 1 000 година пре ичега што би могло макар изблиза бити на том нивоу технолошке сложености и вештине рада. Такође, Антикитера је настала пре модерног разумевања астрономије и физике. Антикитера је направљена 1 600 година пре Галилеовог рођења и 1 700 година пре Њутновог рођења.
Рационално је објашњење да је уређај користио теорије о кретању небеских тела у то време, и да га је израдио један изузетно вешт занатлија. Ипак, без обзира колико одговора понудили, Атикитера даје још више питања.
6. Бунар с благом на Острву храстова
Kроз историју, никад се нисмо превише бавили причама о закопаном благу, тајним мапама и замкама. Но, једна од најдуготрајнијих мистерија везаних за благо долази с маленог острва близу обале Нове Шкотске у источној Kанади.
Острво храстова је дом такозваноф „Бунара с благом”, невероватно дубокој рупи с невероватно разрађеном конструкцијом, откривеној 1795. године.
Два века ископавања још нису открила никакво благо, али оно што је откривено је заиста фасцинантно. Испод површине рупе су наслаге дрвених платформи, а још дубље и механизми наводњавања и одводњавања, формирани од подземних канала који воде до воде.
Први пут кад је неко покушао копати довољно дубоко, цела је јама одмах потопљена и, у складу с механизмом, вода ће надирати једнаком брзином којом је избацујете. На дубини од 30 метара пронађен је угравиран, кодиран камен на којем је писало: „Пет метара ниже, два милиона фунти”.
У потрази за било чим што острво сакрива, рупа с благом привукла је пажњу стотине истраживачких група, попут председника Рузвелта који је као младић провео лето тражећи благо. Заиста је то једна историјска загонетка јер немамо никакав податак нити наговештај ко је ту јаму ископао, и морамо се упитати хоћемо ли икада сазнати.
Наставиће се
