Од многих тужних случајева током Другог Светског рата, када су не тако ретко бележене многе трагичне ситуације, издваја се један који никога не може оставити равнодушним. То је случај када је отац комуниста убио свог сина јединца због комунистичке партијске идеологије.
Ради се о Петку Тановићу, абаџији из Пожеге. Био је стари Вуковарац и комуниста, имао је жену Милицу, сина Радојицу, ђака пред завршетком велике матуре, једног од најбољих спортиста региона.
Петко је био поверљива личност. Заједно са по злу чувеним Слободаном Пенезићем Крцуном, Виданом Мићићем, Боровићем и Вуколом Дабићем. Пошто је Петко био озлоглашен као убица, породица му је била под ударом освете, а првенствено син му Радојица.
Школски другови су му саветовали да се склања, а Радојица је одлучио да потражи Ивка Јовановића (равногорског официра) у чему је успео и тако постао резервни официр војске Краљевине не прихвативши партију.
Приликом заробљавања многих припадника Равногорског покрета, по повратку из Босне, Равногорци су и даље били под оружјем. Били су под хајком, па је тако ухваћен и Радојица Тановић. Стрпани су у двориште неке школе крај Дрине, а податке је узимао мајор Озне за Подриње Минић „Шпанац“.
Давши своје име и презиме Радојица Тановић, мајор га је питао:
– „Шта ти је Петко Тановић?“
– „Рођени отац“ – одговори Радојица.
Мајор је питао свог колегу Петка телефоном шта да ради са његовим сином, а Петко му је рекао:
„Јеси ли побио остале у духу Титовог циркуларног наређења, да све заробљене припаднике Равногорског покрета, без обзира на године и пол треба стрељати, јер ће их народ у свом месту бранити?“
Кад му је мајор рекао да је стрељао све заробљене, Петко му је рекао да стреља и његовог сина с њима:
„Стрељај га, као и сваког другог издајника!“
Петко је ову ствар крио од супруге и кћерке, али су то оне сазнале од Шпанца.
Касније је Петко остао ментално поремећен, ноћу је устајао и ишао у вашариште – игралиште где је његов син некада играо фудбал, зовући: „Сине, Радојице, јединче моје, опрости.“
Радио је то дуже време и у том стању умро.
Ивко Јовановић, Погледи
Напомена: аутор чланка је питомац последње предратне класе Војне академије у Београду, потом равногорски официр на служби у Златиборском корпусу. Под комунистима је одробијао 20 година, у Сремској Митровици.
