Увек је право време за улазак у историју. И неулазак у заборав. А ви, српски ватерполисти за Србе и ватерполисти Србије за несрбе, који су такође гинули у славу и за част Србије, знате шта вам је чинити.
Ако сте заборавили, а знам да нисте, подсетићу вас за кога играте, борите се и, треба ли рећи – побеђујете.
Брани, Филиповићу, за сремску њиву! Погоди, Ранђеловићу, за шумадијску шљиву! Туци, Вицо, за Кошаре и Паштрик, анђела на ноши и браћу Милић! Удри, Убовићу, да поново закуцају извађена срца у „жутој кући“! Торпедуј, Мандићу, за промрзле на литијама!
Зацвркући, Ћук, за Браниоце моста и гораждевачке мученике! Запливај, Драшовићу, угаси „Бљесак“ и отерај „Олују“! Потопите их, Рашовићи, да имамо 11 Југовића! Играјте, Јакшићи, за Отаџбину онако како се за своју борио ваш даљи предак Иван Васиљевич Грозни!
Чувај гол, Мишовићу, и кад си на клупи, као Цоле Мирковић на „мртвој стражи“!
Пуцај, Дедовићу, за спаљене у Одеси и Дарју Дугину!
Командуј, Стевановићу, као Свети кнез Лазар, Милан Тепић и Пеђа Леовац!
Златном бојом осликајте нову „Тајну вечеру“, нека бљесне у очи антихристима, јер ви сте апостоли новог спортског поретка!
Помози им, Боже, јер се не боре само против својих ривала у базену, но за виши циљ!
Против следбеника Молоха и Мамона.
А, знаш колико су такви зли.
Они су Ти убили Сина!
