Десетине хиљада људи окупиле су се на позив студената да траже испуњење захтева поводом смрти 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду почетком новембра.
Гужва је била на Тргу Славија.
Овог пута не због поподневног саобраћајног шпица у Београду, главном граду Србије, но због великог студентског протеста.
Десетине хиљада окупиле су се на позив студената да траже испуњење захтева поводом смрти 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду почетком новембра.
Бунт студената у Србији, један је од највећих последњих деценија, почео је блокадом Факултета драмских уметности у Београду, а онда се проширио на више од 50 широм земље.
Овог 22. децембра студенти нису били сами на Тргу Славија.
Придружили су им се пољопривредници, медицински радници, глумци, уметници и становници Београда и околних градова у Србији.
Транспаренти, захтеви, поруке
Светлост упаљених телефона и тишина испунили су Трг Славију у Београду и околне улице – петнаест минута за 15 жртава у паду надстрешнице.
После је део људи почео да се разилази централним београдским улицама, а део је остао на Тргу.
Студенти су после протеста кренули ка факултетима где настављају са блокадом.
Многи нису могли ни да приђу, јер је велики број људи раније остао у околним улицама док су се колоне сливале ка познатом београдском кружном току.
„Дошла сам да подржим промене које су куљале и ваљале се и за које мислим да су достигле врхунац.
„Потребно је да се мења све из корена и да идемо у новији и здравији живот сви“, каже Лидија из Панчева, града недалеко од Београда, за Би-Би-Си на српском.
Како је додала, верује у протесте студената јер оволики број младих људи је опомена свима.
„Све време сам уз студенте, јер се држе онога што су рекли и не мењају ставове“, каже она.
Током одавања поште демонстранти су раширили транспарент „Сви смо под надстрешницом„.
„Руке су вам крваве„, „Држава је власништво деце„, „Београд је свет“ и „Сви у блокаде“ – само су неке од порука исписане на транспарентима.
„Дошао сам због велике неправде која се гомила 12 година, а кулминирала је падом надстрешнице.
„Тишина је била упечатљива, али ово мора муњевито да се реши, јер мирним путем неће“, каже Саша Гајић из Умке, једне од београдских општина.
Додао да је студентска борба фантастична и да се нада да ће млади урадити оно што они (одрасли) нису када је требало.
„Пољопривредници су дошли у Београд да подрже студенте“, казао је Ђока Чурчић за медије.
Два сата после почетка протеста, саобраћај на Тргу Славија је обновљен.
На протесту је било око 29.000 људи, проценило је Министарство унутрашњих послова Србије.
У Нишу је такође одана 15-минутња пошта настрадалима у Новом Саду, после чега су демонстранти прошетали до тврђаве.
На скупу у Нишу су били и здравствени радници, који су поручили да спасавају животе, а да сада спасавају и професију.
Због чега се протестује и ко све подржава студенте?
Први протести почели су само неколико дана после пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра.
„Крваве руке“ постале су симбол протеста уз слоган „корупција убија“.
Акција „Застани Србијо“ сваког петка се одвија у многим градовима широм Србије.
Тачно у 11.52, у тренутку несреће на Железничкој станици, људи излазе на главне саобраћајнице, застају и блокирају саобраћај на 15 минута.
Из недеље у недељу све је више градова, али и учесника у одавању почасти погинулим људима.
Талас блокада започели су студенти на Факултету драмских уметности у Београду 22. новембра, када су појединци напали окупљене испред зграде факултета док су у тишини одавали пошту настрадалима.
Факултети су један по један, после овог инцидента, ушли у блокаду.
У блокади су сви факултети у Београду, Новом Саду и Нишу.
Незадовољним студентима полако су се прикључили просветари.
Поједини синдикати просветних радника одлучили су да у појединим школама скрате часове.
Ученици су масовно почели да излазе испред школа како би одали почаст погинулима.
Због све већег бунта у основним, а нарочито средњим школама у Србији, Министарство просвете је донело одлуку у превеременом зимском распусту.
Тако школарцима у Србији распуст почиње 24. децембра и трајаће до 20. јануара 2025, што је недељу дана дуже од планираног.
Из Уније синдиката просветних радника тврде да је одлука о ранијем распуштању незаконита.
Министарство просвете Србије позвало се на Правилник о школском календару за 2024-2025. којим се дозвољава да он буде измењен за пет одсто.
Подршку студентима дају и поједина пољопривредна удружења у Србији.
Тако је група пољопривредника из централног дела Србије недавно блокирала Ибарску магистралу у близини Краљева, како би одали пошту настрадалима у Новом Саду.
Блокада једне од најпрометнијих саобраћајница трајала је два сата, а пољопривредници су тиме хтели да покажу да су незадовољни стањем у аграру.
(Не)испуњени захтеви
Док представници власти у Србији тврде да су изашли у сусрет свим захтевима студената, они тако не мисле.
Кажу да ниједан њихов захтев није у потпуности испуњен.
Студенти, између осталог, траже објављивање комплетне документације у вези са падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду када је страдало 15, а тешко повређено двоје људи.
Иако је на сајту Владе објављено 195 докумената, они тврде да има више од 800, а да објављени не говоре ни о токовима новца.
Грађевински факултет у Београду недавно је анализирао доступну документацију коју су надлежни објавили и тврде да недостају кључне ствари.
Између осталог, пројектна, грађевинска и уговорна документација и уговори и анекси уговора са подизвођачима, грађевински дневници и књига инспекције, атестно техничка документација.
Инциденти на протестима
Сукоб између студената Факулатета драмских уметности у Београду и појединаца који су покушали колима да прођу био је међу првим инцидентима који су обележили акцију „Застани Србијо“.
Од тада, готово да није било протеста или акције који су прошли у миру.
Студенти су тражили да сви који су напали окупљене људе или покушали колима да их прегазе одговарају.
Против многих су надлежни поднели кривичне пријаве, а поједини су смењени са функционерских места.
Под притиском оставке су 13. децембра дали Дамир Зобеница, посланик у Скупштини Војводине, Александар Јокић, координатор Електродистрибуције Београд и Милија Колџић, члан већа Градске општине Нови Београд.
О протестима
После пада надстрешнице у Новом Саду је 5. новембра одржан најмасовнији протест, када је на хиљаде људи изашло на улице, тражећи од правосудних органа да спроведу детаљну истрагу о трагедији.
Протести су се, међутим, претворили у немире, после којих је приведено више људи.
Од тада су се протести проширили а омасовили су их студенти.
О блокадама факултета у Србији прочитајте више у посебном тексту.
Истрага тужилаштва је у току, приведено је 13 људи, али је у међувремену из притвора пуштен Горан Весић, бивши министар грађевинарства.
У кућном притвору је и Јелена Танасковић, в.д. директорка Инфраструктуре железнице Србије.
Оставку је, после неколико недеља, дао и Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине, који је у периоду од 2020. до 2022. обављао функцију министра грађевине.
Зграда Железничке станице у Новом Саду направљена је 1964, а последњих година је два пута реновирана, уз учешће више фирми.
Представници власти одмах су изнели тврдње да надстрешница није реновирана, што су поједини стручњаци оповргли.
После прве реконструкције станице 2021. организована је церемонија отварања којој је присуствовао Александар Вучић, председник Србије и Виктор Орбан, премијер Мађарске.
Би-Би-Си Србија
