ВАШИНГТОНСКИ ЈАХАЧИ АПОКАЛИПСЕ: Нетрадиционални „традиционализам“ Трамповог тима

(Анти)религија постепено постаје главна полуга америчког утицаја

Трамп громогласно растерује агенцију УСАИД, међутим, то уопште не значи да се САД одричу „меке моћи“ која је усмерена против Русије и других земаља, неугодних америчкој влади.

Исти овај УСАИД неће бити потпуно укинут: његови остаци ће се директно потчињавати шефу Стејт департмента. У принципу, председник Трамп који се прави да је традиционалиста, посебан акценат ставља на (анти)религију: између осталог, он је 6. фебруара 2025. године одржао такозвани Национални молитвени доручак у Вашингтону. Заправо, у Вашингтону су истовремено одржана два дела овог религиозно-политичког доручка: један се одиграо у згради Конгреса САД, а други који је био предвиђен за госте из иностранства – у хотелу „Хилтон“. Ове године је овде било присутно преко 2.500 учесника из 120 земаља света и 46 америчких држава. Занимљива је чињеница да је на молитвеном доручку била присутна огромна украјинска делегација која се састојала од око сто политиканата и верских посленика русофобског усмерења. Они су у својим говорима истицали апсурдне оптужбе упућене Русији кривећи је за некаква „кршења верске слободе“, док се у Украјини и даље масовно хапсе и пребијају православни свештеници и лаици и док расколници и даље врше погроме и запоседају храмове УПЦ.

Све ове лажне и дрске говоре Укрона врло благонаклоно су прихватили организатори манифестације, а „независни медији“ су их проширили, иако су врло добро знали за вапијућу законодавну забрану канонског Православља у Украјини. И Трамп одлично зна да Украјина спроводи антихришћанску политику, која је апсолутно незаконита, како с тачке гледишта морала о којем он тако радо говори, тако и с правне тачке гледишта. Неки украјински хришћани су се надали да ће он јавно осудити ову погубну политику, пошто су наивно поверовали његовим речима о приоритетној заштити верских слобода, али се ништа слично није десило. Трамп је прећутао ову тему, без обзира на жестоке државне прогоне и на чињеницу да је украјинско питање попримило светске духовне и политичке размере, изазвавши раскол у светском Православљу какав се није десио већ хиљаду година.

Међутим, то није нимало чудно: само оснивање псеудоправославне секте ПЦУ остварила је управо Трампова администрација за време његовог претходног председничког мандата, па он зато не дира своје чедо. Посебно активно се оснивањем ПЦУ бавио тадашњи шеф Стејт департмента Мајк Помпео. Он је на оснивање и јачање ПЦУ потрошио скоро половину свог радног времена, лично саобраћајући ради тога на линији Истамбул – Атина – Кијев. После тако неподобног мешања у политичке и верске послове других земаља који су преточени у масовне антихришћанске погроме Помпео је, као да се руга, појачао такозвану „Алијансу верске слободе“. Разуме се, ова организација лажљиво проглашава Русију за главног непријатеља верских слобода…

Дакле, без обзира на наводно миротворне говоре председника Трампа, практично је под његовом координацијом сад режирана још једна у низу пропагандних представа оштрог антируског усмерења, под маском „повратка Богу“. Односно, САД и даље верско питање користе у политичке сврхе, подржавајући раскол у светском Православљу, јачајући секту ПЦУ и доводећи у још већу зависност од себе деноминацију Истанбулске патријаршије, чији главни „богослови“ да би се додворили Вашингтону су чак почели да подржавају „истополне бракове“.

Ако се погледа мистички аспекат дешавања, очигледно је да Вашингтон продубљује апокалиптичке процесе. Чак и оне Трампове изјаве на молитвеном доручку које на први поглед могу изгледати позитивно и традиционалистички, у ствари су деструктивне у условима савремене Америке. Једна од његових најважнијих изјава било је обећање да ће на законодавном нивоу укинути такозвани Џонсонов амандман. Овај амандман закона не дозвољава верским конфесијама, образовним установама и добротворним фондовима који се не опорезују, да директно учествују у политичкој борби, на пример – агитујући за одређеног кандидата на изборима. За овај нацрт закона је 1954. године лобирао неславни сенатор Линдон Џонсон – ултралиберал и присталица тоталитарне масонске секте. Неки стручњаци сматрају да је Џонсон био један од организатора убиства председника Кенедија (истина, ово није доказано, али је Џонсону уклањање Кенедија веома ишло на руку, између осталог, омогућивши му да сам постане руководилац САД).

Линдон Џонсон је успешно лобирао за усвајање овог нацрта закона под изговором да се све ове некомерцијалне организације не опорезују, а да помоћу политичке агитације практично могу да се баве политичким бизнисом и да такође не плаћају приходе на исти. У ствари, овај амандман је био у противречности са америчким законима о слободи говора и врло снажно је поспешио дехристијанизацију Америке. Јер, пре његовог усвајања протестантски пастори и римокатолички свештеници су активно учествовали у изборима препоручујући бирачима да гласају за моралније кандидате и протестујући против аморалних. Наравно, и тада је било злоупотреба, али су се у целини тадашњи лидери римокатолика и протестаната који су с тачке гледишта православља били јеретици, ипак залагали за традиционалне вредности. А амандман масона Линдона Џонсона им је запушио уста и поједноставио је бирање ултралибералних кандидата који су циљано подривали морал, друштво и институцију породице. Није чудо што су од друге половине 1950-их година власти САД које су постале мање зависне од хришћанске контроле, почеле активно да усађују у друштво познату дегенеративну тријаду „рок-секс-дрога“.

И сад је Трамп на молитвеном доручку високопарно објавио да ће исправити стање ствари: „Потпуно ћу уништти Џонсонов амандман и омогући ћу нашим верским представницима да говоре слободно и без страха од одмазде.“ Наизглед, овај корак је позитиван и може да поправи ситуацију. Међутим, за 71 годину колико је прошло од усвајања амандмана ситуација у САД се умногоме променила у правцу аморалности, између осталог, у том правцу су се променили и верски посленици. Данас су верски лидери у просеку постали још развратнији део америчке врхушке од обичних јавних политичара, почевши од тога да у САД сад легално и отворено делују сатанистичке секте које имају више милиона присталица и којима је дозвољено да уђу у школе, армију и друге важне државне установе. У САД 1954. године није постојала ниједна легална сатанистичка секта, а данас конкуришу с традиционалним конфесијама. Притом, део америчких ђаволопоклоника обавља и међународну делатност. Прошле године је Јавно тужилаштво Русије прогласило непожељним рад једне од таквих структура у нашој земљи – међународне организације The Satanic Temple (TST, „Храм Сатане“), која има седиште у САД и помаже украјинској армији. По подацима јавног тужилаштва „Храм Сатане“ има 23 одељења и преко 10 милиона следбеника у целом свету. Оваквих конфесија у Америци има напретек и ако се свим верским посленицима да право да врше политичку пропаганду, тиме ће се бавити и сатанисти који могу много ефикасније да се залажу за омиљене ствари: дрогу, содомију, абортусе и друге облике деградације.

Међутим, и многе номинално хришћанске америчке конфесије су постале сатанистичке по својој суштини. Није случајно то што се на Трампа обрушио посебно снажан талас критике управо „хришћанских лидера“. Тако је „бискуп“ Меријен Бади, јерарх такозване „Епископалне цркве“ у Вашингтону, недавно прекорела Трампа због покушаја да укине операције на сакаћењу, односно „промени пола“ деце, као и због тога што он жели да забрани илегалну миграцију која је изазвала хаос у читавим регионима САД.

Сличан окршај се одиграо и између потпредседника САД Џ.Д.Венса који је ступио у оштар спор с надбискупом Тимотејем П. Брољом, председником Конференције римокатоличких бискупа САД (USCCB), a римокатолици су највећа конфесија у САД, пошто су протестанти, премда их у целини има више, раздробљени на мноштво секти. Брољо је објавио, у суштини антихришћанску изјаву у којој је многе Трампове декрете окарактерисао као „дубоко узнемиравајуће“, осудивши председника због покушаја да обузда илегалну миграцију и „еколошку“ психозу. Потпредседник САД не само да се супротставио, него је показао ниво моралног пада римокатоличких лидера који примају мито од глобалних сила зла како би Америку преплавили злочинци-мигранти. Он је изјавио:

„Конференција римокатоличких бискупа САД треба да призна да ли се, кад добија преко 100 милиона долара за помоћ приликом селидбе илегалних миграната, брине за хуманитарне проблеме или се брине за своју добит.“

Осим тога, папа Франциско који поседује апсолутни углед код свих католика отворено усађује идолопоклонство, содомију и дрогу.

Исте антихришћанске приоритете има већина верских посленика Америке и они, узгред речено, ионако већ помало учествују у изборним биткама на страни најлибералнијих кандидата, пошто им подршка дубоке државе помаже да избегну одговорност за кршење Џонсоновог амандмана. Шта ће онда бити после отворене дозволе за агитацију? Сувишно је и говорити да сви ови „нетрадиционални“ верски посленици, који су осим тога, крајње русофобски настројени, на све начине лобирају интересе украјинског режима и да ће зато на свим изборима подржати кандидате који мрзе Русију.

У православној веронауци стоји да ће отприлике исти овакви лобисти порока и мржње подржати антихриста. И таквој подршци би помало могао да се испречи на путу Џонсонов амандман који више неће постојати…

Осим тога, укидање Џонсоновог амандмана говори у прилог директног учествовања у предизборној агитацији разних универзитета и колеџа који су у данашњој Америци претежно ултралиберални, као и разноразних „добротворних фондова“, на пример, омраженог Сорошевог фонда… Наравно, у САД је остао известан број пастора – традиционалиста и конзервативних римокатоличких свештеника који су, између осталог, потпуно лојални Русији. И они су задовољни због Трамповог обећања да ће укинути овај амандман, пошто ће им то одвезати руке. Међутим, не схватају да ће њихова тактичка предност бити нивелисана наглим јачањем њихових опонената. У принципу, под обличјем традиционалистичког декрета, Трамп се поново залаже за пројекат који ће у перспективи задати снажан ударац традиционалним вредностима и снагама у САД које су лојалне Русији.

Игор Друз, Русский Путь

За Правблог Sr превела Марина Тодић

Наслов, према, лектура/коректура: Хронограф