Анђела Бранковић, спортска хероина Србије, и ИБА шампионка, има специфичну животну биографију која би могла да буде преточена на филмско платно.
Остављена у породилишту одмах по рођењу у болници у Новом Саду 1998, однесена је у кућу за остављену децу у Руми, где је провела као беба и бомбардовање Србије 1999. Узета је у топли дом 2000. и обасута љубављу од људи који су у тим очима малог Анђела видели сав свој свет и живот, подарили јој дом и дали све од себе да иде у живот и кроз живот.
„Рећи ћу то да је све Божје давање и да нас он води, усмерава кроз живот на овом свету. Да, то знам и тврдим јер сам се у то уверила милион пута у својих 26 година живота. Данас сам постала шампионка света у боксу, а како су текли сви дани мог живота, од првог до данас, то само знамо Бог и ја. Велико поштовање имам за то и то је велика храброст усвојити дете и велику захвалност имам за све што су учинили за мене“, почела је причу једина златна боксерка света из Србије.
Некада остављена беба у породилишту, данас спортска, боксерска хероина планете! Током интонирања химне Србије, кад је са златом око врата стајала и певала „Боже правде“, сузе су кренуле низ лице Анђеле, српског анђела и дубоко гануле све како у хали „Чаир“, тако и широм Србије и света који су овај моменат гледали са малих ТВ екрана.
“Победничко постоље и то што је цела хала која је пуна певала Боже правде, заједно са мном, то је нешто што ће вечно живети са мном, Тренутно сам пуна утисака, али мислим да бих највише из свега што се догађало, од припрема, до овог злата, издвојила малу цркву поред хотела Сплендид, где смо били на припремама. Та црква у малом шумарку, буквално предивна, то је црква Светог Апостола Томе, то једна од најлепших успомена за мене у протеклих месец дана. Не бих сада знала ни кога да издвојим, пуна сам утисака, мислим да нисам ни свесна шта се дешава, али кроз који дан ћу сигурно бити”, рекла је Анђела Бранковић.
Анђела је прошле године на Првенству Европе у хали “Александар Николић” у Београду освојила бронзу у категорији до 57 кг. Пре више од деценију кренула је у победничке походе са боксерским рукавицама, низала победе и медаље.
Имала је паузу од три и по године, како због повреде, тако и студија. Завршила је Факултет за физичку културу, као један од најбољих студената свих времена, са просеком од 9,8. На наговор селектора свих српских женских боксерских репрезентација, Мирка Ждрала, напустила је Нови Сад.
Преселила се у Зворник и у Боксерском клубу “Обилић” постала прави српски женски Обилић. По повратку у ринг низала је мечеве, победе, исковала бронзу на шампионату “Старог континента”, сада и светско злато!
“Све девојке које су направиле такође историјски резултат на овом Светском првенству су наше хероине. Имамо пет бронзаних медаља. То је доказ колико се добро ради и колико професионално ради наш стручни тим са нама и колико се девојке, не само ја, него све заједно, одричемо и дајемо, да бисмо направиле резултат. Овај резултат није само мој, него је заједнички”, закључила је шампионка света.
Душан Васиљевић Спортклуб
