Ове године добитник Нобелове награде за физиологију и медицину је шведски генетичар Сванте Пабо. Он је секвенцирао геном неандерталца и открио да се он укрштао са хомо сапијенсом (лат. Homo sapiens) тј. човеком. Еурека! Открио је фактички оно што научници креационисти одавно заступају тј. да је неандерталац људска раса, а не некаква посебна или прелазна врста ка човеку.
На страну сада чињеница да два велика научника нису добили ову престижну награду (иако су је заслужили!) у области медицине једино и само зато што су се отворено изјањавали као хришћански креационисти. То су Николае Паулеску који је открио инсулин и Рејмонд Дамадиан, конструктор прве машине која је радила на принципу магнетне резонанце.
Него, да се вратимо на тему. Овде је очигледно да се до овог открића Пабоа сматрало да су неандерталци посебна врста те да је он открио нешто епохално! Ко су уопште неандерталци и да ли су они заиста „прелазна карика“ од тзв. заједничког претка до данашњег човека или посебна врста која се разликује од човека?
Први фосил ове мистериозне људске расе откривен је 1856.године када су радници на каменолому нашли остатке фосилних ребара, делове карлице и лобање. Ово се десило у једној долини источно од Дизелдорфа која се зове Неандерска. Та долина је добила име по немачком калвинистичком теологу, учитељу и химнографу Јоакиму Неандеру ( 1650-1680) који је често посећивао у потрази за самоћом и инспирацијом. Јоаким је био врло талентован, али и неко ко је својим поступцима изазвао реакцију надређених те је после једне визитације кажњен искључењем из школе. Умро је врло млад од туберкулозе, у тридесетој години. Иронично је да је његова најпознатија химна „Похвала Господу, Свемогућем, Краљу стварања“.
Дакле, поменути фосили су предати власнику каменолома фон Бекерсдорфу, а затим су дошли до професора анатомије Хермана Шавхаузена који на основу њих подноси извештај научном скупу у Немачкој. Све ово се дешавало непосредно пре објављивања Дарвиновог капиталног дела О постанку врста. Ове кости се налазе данас у Рајнском музеју, а касније се испоставило за неколико фосила који су пронађени пре ових да припадају истој врсти.
Наравно, као што је било за очекивати, Дарвинови истомишљеници су ове фосиле тумачили у свом кључу тј. као прелазну врсту од аустралопитекуса ка хомо сапијенсу.
Најбољи патолог друге половине 19. века, Рудолф Вецлов прегледао је фосиле и његов је закључак био да је Неандерталац хомо сапијенс са поремећајем костију од рахитиса и артритиса. Бутна кост му је била закривљена, а то се дешава код рахитиса. Касније је нађено на десетине фосила ове специфичне људске расе (користићу овај термин иако није сасвим исправан) у Европи, Африци и Азији. Пре неколико месеци су у пећини Велика Баланица код Ниша нађена 4 зуба која су им припадала.
Комплетан костур неандерталца је нађен 1908. године, 200 километара од француског града Бордоа. Они су имали специфичну лобању са истакнутим обрвама, ниско чело и јаком доњом вилицом. Касније је доказано да су имали развијене алате, да нису само мумлали него нормално говорили, да су пажљиво сахрањивали своје мртве, имали своје домове, културу и уметност итд. Дакле, све оно што су креационисти одавно тврдили јер по њима су они највероватније постпотопни људи. Наиме, сматра се да је после глобалног Потопа било тзв. ледено доба када је ова људска раса живела. Исто тако, наводне прелазне форме као што је нпр. Аустралопитекус нису ништа друго него изумрле врсте мајмуна. Људе који својим изгледом јако подсећају на наендерталце имамо и данас и то у сфери јавног живота. То су рецимо познати руски боксер и посланик Јединствене Русије у Думи Николај Валујев и амерички глумац Рон Перлман.
Нажалост, и многи који себе сматрају православним хришћанима наивно верују еволуционистима, што није ни чудно када присталице ове хипотезе бројчано доминирају у научној заједници. Тако је њихов утицај обрнуто сразмеран њиховој аргументацији, а сразмеран упливу на школске системе и медије те самим тим на широке народне масе. Погледајте само новине – на сваких пар недеља имамо вести из научног света о проналаску овог или оног фосила и сви се третирају у еволуционом кључу тј. да је одређена животињска врста живела пре толико и толико милиона година, да је еволуирала од те и те врсте итд. И наравно да са таквим медијским монополом многи људи и несвесно креирају у себи слику извесности тога што им је сервирано без имало критичког размишљања. Ко па има времена данас да се, поред свакодневног преживљавања и бављења породицом и децом, бави некаквим фосилима? Нажалост, допринос испирању мозга неукима имају и многи чланови једног православног „зека-пека“ форума који су, иако недорасли овој теми износили разне празне приче.
Треба имати у виду да је ова хипотеза, сем тога што није тачна, метафизичка матрица палог човечанства, присутног нарочито на некада хришћанском Западу који се сада грчевито бори за доминацију у тренутној геополитичкој прерасподели моћи. Еволуција је изродила или лавовски допринела рађању и ширењу комунизма, нацизма, „научног атеизма“ као и тренутног доминантног квазилиберализма. Такође треба имати у виду да исти они који бране еволуционизам углавном нападају Цркву, а уједно се залажу за „људска права“, лобирају за ЛБГТ заједницу, идолопоклоници су тзв. „европских вредности“ итд. Добар пример је др Биљана Стојковић, еволуциони биолог. Она је својевремено била најактивнија у нападима на нашу петицију којом смо тражили равноправан третман аргумената за и против еволуције у образовном систему, а уједно је учествовала у перформансу стављања кецеље на споменик Патријарху Павлу, активно се залаже за спорне садржаје који су скоро повучени из уџбеника биологије, као и за феминизам (случај „Информер“).
Званична неформална квазирелигија на Западу је управо теорија еволуције тј. бескрупулозно гажење свих међународних и етичких норми (тзв.“опстанак најспособнијих“) које смо видели у последњих неколико деценија, како на домаћој сцени тј. на Косову и Метохији, тако и на међународној, на примерима Русије, Ирака, Вијетнама, Сирије, Либије итд.
Зато против те хипотезе, ма колико аргумената да јој не иду у прилог, не сме да се каже ништа у јавности. Одмах те оптуже да си „ненаучан“ и „необразован“ (а то су, у ствари, ти који нападају), исто као када направе саботажу на руском гасоводу па онда оптуже Русе да су то урадили. Све је то иста матрица и то сваком треба да буде јасно, а против лажи, нарочито када се сервирају нашој деци, треба се активно борити.
Протонамесник Горан Живковић