Те кобне ноћи 14. априла 1912. године преко палубе Титаника који је тонуо трчао је један човек. У рукама је носио два топло обучена дечака не старија од пет година. Пришао је једном од чамаца и у паници која је из тренутка у тренутак бивала све већа, одмах схватио да њему као одраслом мушкарцу неће бити дозвољено да се укрца.
Тада је донео најтежу одлуку у животу… спустио је дечаке у чамац за спасавање и одступио. Последње што је видео били су његови синови како одлазе у спасење док он сам остаје на броду који тоне. Био је ово почетак приче „сирочића са Титаника“, пише Историјски забавник.
Дечаци су разумели и говорили само француски и код себе нису имали никаква документа која би расветлила њихово порекло. Једном када су се укрцали на „Карпатију“ брод који је покупио преживеле са „Титаника“, постали су права мистерија.
Била су то једина деца која су преживела без било каквих пратилаца или старатеља и о којима нико није знао ништа!
Једном када су стигли до Њујорка, новине су објавиле њихову фотографију у нади да ће се неко јавити и препознати их, али чинило се да је све узалуд… нико није знао идентитет „сирочића са Титаника“.
Потрага једне мајке
На другој страни света, у Француској, једна мајка је очајнички тражила своје синове. Марсел Карето била је ужаснута – њен бивши муж Мајкл Навратил од кога се развела само неколико месеци раније, дошао је у посету њиховој деци, извео их у судски дозвољену шетњу и нестао без трага!
На њену срећу, вест о потонућу Титаника била је светска вест, а приче о преживелима преплавиле су тадашње новине. Са неколико месеци закашњења, вест о“сирочићима са Титаника“ стигла је и до Нице у којој је очајна Марсел живела.
Дечаке на фотографији мајка је одмах препознала! На њој су били њени синови – четворогодишњи Мајкл и двогодишњи Едмонд!
Пошто је са много детаља и описа мајка социјалним службама описала своју децу, истина је откивена… а била је страшна колико и филмска!
Кобно путовање
Када је отео дечаке, Мајкл Навратил је преко Монте Карла побегао у Енглеску где је одсео у јефтином лондонском хотелу чекајући први брод који ће њега и његове синове одвести на „нови континент“, где се надао да га бивша жена никада неће пронаћи. Судбина је хтела да тај брод буде баш Титаник.
Мајкл је купио карте у трећој класи под лажним именом Луис Хофман. Синове је представио као Лолоа и Момона, а осталим путницима је испричао да је удовац. Ни у једном тренутку током путовања није их испуштао из вида.
А онда се догодио кобни судар са леденим брегом. Мајкл је децу обукао најтоплије што је могао, увио их у ћебад и покушао да се са њима укрца на чамце за спасавање.
– Отац је ушао у нашу кабину док смо спавали. Обукао ме је веома топло и понео. Неко од путника је то исто урадио са мојим братом. Када сам касније размишљао о томе био сам веома дирнут – тај други човек је знао да ће вероватно умрети, а ипак је остао да помогне да се мој брат топлије обуче – годинама касније испричао је Мајкл Јуниор.
Он и његов брат били су на расклопивом чамцу Д, последњем пловилу које је спуштено са „Титаника“ пре него што се брод урушио. Њихов отац нестао је у водама леденог Атлантика само неколико минута касније.
Сусрет „сирочића“ и мајке
Маргарет Хаус, путница прве класе са „Титаника“ која је говорила француски пристала је да дечаке прими у своју кућу и брине о њима док се не пронађе њихова породица. Једном када је њихов идентитет откривен Марсел је отпутовала у Њујорк и породица је коначно била уједињена!
Један од дечака – Мајкл Јуниор умро је 30. јануара 2001. као последњи преживели мушки путник са „Титаника“, пише Историјски забавник.
