Већина места у Београду која се обилазе била су некада гробља, са Римљанима сахрањеним на Тргу Републике и околини Скупштине.
Постојало је утврђење Жрнов на Авали, а његово рушење је мистерија
За сваку метрополу важи да има мноштво прича из прошлости. Оне могу да буду често недоречене, бизарне, застрашујуће или поучне, али оно што је сигурно – интригантне су увек. То, наравно, важи и за Београд.
Управо такве приче не само да се везују за улице Београда, но у још већој мери за – подземље.
Где год да кренемо – испод нас гробље
Оно што многи не знају, јесте да већина места која се у престоници обилазе као најлепша и најрепрезентативнија су некада давно била гробља. Римљани, који су овај данас српски град звали Сингидунум (латинска варијанта од Синдидун, како су га звали Скордисци, келтско племе насељено дуж обале Дунава, далеко пре него што је дошло до римских освајања Европе) леже под земљом под готово сваким кораком којим закорачите у центру града.
Сахрањивани су на Тргу Републике и околини Скупштине (Палмотићева, Мајке Јевросиме, Булевар краља Александра, као и Симина улица).
Турска гробља су постојала готово увек поред џамија, а највеће се налази на данашњем Студентском тргу.
Јермени и Јевреји сахрањивани су у Народног фронта.
Срби су сахрањивани на Зеленом венцу, као и на Ташмајдану. Бизарно, зар не? Управо с Ташмајдана су пребачена тела многих угледних Срба на Ново гробље у Рузвелтовој.
Мистериозна пећина испод Ташмајдана
То није једина мистерија која се везује за данашњи, како га сви зовемо, Таш.
Испод Ташмајдана се налази највећа подземна пећина, коју су Римљани користили као каменолом, што и објашњава изворни назив овог данашњег парка (тур. таш – камен, мајдан – рудник).
Александар Лер, немачки генерал који је бомбардовао Београд 1941, користио је ову осам милиона година стару пећину као резервно командно место. Добар део ходника ове пећине није истражен, а оно што јесте, претпоставља се да су изградили Немци за привремено повлачење током борби за ослобођење Београда.
Такође, испод тла Звездаре налазе се лагуми који су коришћени у војне сврхе. Већину вештачки створених пећина, тј. лагума су прокопавали Цинцари.
Поред ове, тајна се и везује за спаљивање моштију Светог Саве, за које су у школама учи да се одиграло на Врачару, где се данас налази Храм Светог Саве. Међутим, полемике су настале због нејасно одређене локације Врачара у шеснаестом веку.
Неки докази говоре да се овај догађај збио на месту где се данас налази кафана „Последња шанса“. Тада се ово место звало Чупина умка.
Подземни пролази испод Природно-математичког факултета и Калемегдана
На савској падини постоји неколико међусобно повезаних лагума, а подземни пролази испод Природно-математичког факултета воде до обале Дунава. Ту, наравно, није крај приче; испод Калемегдана, Очне клинике (где се чак налази и подземно језеро), па све до Вишњичке бање постоји читав сплет подземних ходника, а неки пролази постоје и у близини некадашње Бајлонијеве пиваре.
Мистериозно утврђење на Авали
На Авали, где се данас налази споменик Незнаном јунаку, постојало је утврђење Жрнов, које је имало велики значај у време српске деспотовине. Иако не подземно у правом смислу те речи (поготово јер се налазило на самом врху Авале), свакако је мистериозно, поготово ако се узме у обзир да је краљ Александар Карађорђевић наредио рушење ове средњовековне тврђаве, да би се изградио комплекс споменика Незнаном јунаку.
Сам краљ је важио за врло сујеверну особу, те и даље остаје отворено питање због чега је наредио минирање баш ове тврђаве.
Мистерија куће у Душановој 10
Остала је мистерија везана за кућу у Душановој 10, на Дорћолу.
То је, наводно, најстарија изграђена кућа у Београду, зидана три године и коначно завршена 1727, а њен градитељ, Швајцарац Никола Доксат де Морез је погубљен због наводне велеиздаје.
Дуго се нагађало о тајни коју ова кућа за себе везује, па чак све и до Другог светског рата, кад је становништво у чуду посматрало Немце који су повремено копали у близини ове куће. Иако се дуго нагађало да се ради о скривеном благу, које су можда депортовали Немци (или не; никада није и никада и неће бити откривено) откривен је подземни пут који води у средиште подземља. Кућа је дуго мењала намену и најчешће је служила као пословни простор, данас је она мање, више, једна обична руина без неке посебне намене.
Највише тајни везује се за Калемегдан
И на крају, највише се тајни везује за Калемегдан. Бунар који постоји на Калемегдану, погрешно именован Римски бунар (будући да су га зидали Аустријанци од 1717. до 1731) има засебан пут, дубок 51 метар. Постојале су многе приче да се у бунару налази скривено благо. Поред тога, нажалост, много људи је своје животе, својом вољом или против ње, изгубило животе.
Недалеко од бунара, турбулентне историјске приче говори самим својим именом Небојшина кула или Кула Небојша. Име говори о непостојању страха оних који су с те куле водили битке, а изградили су је Мађари. Иако није подземни пролаз, катакомба или пећина, кула је мрачна због великог броја погубљења која су се одиграла. С те куле су многи хришћанки побуњеници „послати“ под земљу, због своје непослушности према Турцима, а најпознатији представник је грчки револуционар и песник Рига од Фере.
Поред тога, испод Калемегдана, прича се, постоји мноштво што катакомби и гробница, што чак и подземних вода.
Нажалост, посао археолога је знатно отежан због затрпаности ових земљишта новоизграђеним објектима. Тако је, уједно, посао археолога у Србији, и поред Винче, београдског подземља, Виминацијума и многих других налазишта, нажалост – ипак (п)остао неперспективан.
Толико је неиспричаних прича из прошлости остало под земљом, а да ли ћемо их икада моћи сазнати – велико је питање.
