Шта све нисте знали о кремама за лице?

0

Нега коже почиње и завршава се добром хидратантном кремом за лице. Када су се појавиле и како су изгледала прва паковања? Следи неколико занимљивости о овом неизоставном козметичком препарату сваке савремене жене.

Можда у прошлости нису постојале креме у паковањима као што их сада знамо, али то никако не значи да није била доступна добра и квалитетна нега. Стари народи су се довијали на разне начине како би продужили младоликост и лепоту, па су прве креме настајале у кућним условима и за потребе племства.

Масовна производња козметике и избор какав сада имамо, некада је могао само да се наслути.

Како је текао развој козметике за лице у свету и код нас?

Креме за лице за све узрасте

Прве креме за лице биле су намењене искључиво млађим женама. Њихов циљ је био да додатно нагласе њихову лепоту, па су оне сматране више декоративним препаратима. Нешто попут шминке. Тек мало касније, спознато је њихово дејство и утицај на здравље коже лица и тела.

Познато је да су бебе и деца склони разним оједима, инфекцијама и повредама. Укључивање козметике од најранијих дана спречило је ширење кожних болести, што је био добар показатељ да козметика треба да се поизводи масовно.

Даљим тестирањем примећено је да коришћењем крема, мелема и других биљних приправака кожа деце много боље, лепше и здравије изгледа касније. То је био тренутак када се употреба козметике проширила на још једну циљну групу- бебе. Масовна производња и употреба беби козметике, помогла је генерално развој козметичких препарата, јер су постали саставни део живота људи од најранијих дана.

Прва појава крема за подмлађивање

Друга ствар која је променила заувек угао гледања на негу коже и допринела производњи козметике, била је спознаја да редовна нега може спречити старење коже. То је значајно допинело популаризацији козметике, јер креме више нису биле намењене само деци и младима. То је допринело све већој и масовнијој производњи, јер је козметика постала ствар која потребна свима. Козметика је део људских живота од почетка до краја, па је њен значај утолико већи.

У почетку ствари нису ишле толико глатко, јер је дуго испитивано који састојци могу помоћи подмлађивању лица и тела. Избор није био велики, а само локалне апотеке су се усуђивале на нешто већу производњу. Врло бојажљиво се приступало одабиру састојака, јер циљ није био нарушавање изгледа коже. Производња козметичких препарата за подмлађивање се ослањала искључиво на биљне састојке. Скоро читав век је прошло док смо дошли до састојака као што сухијалуронска киселина, коензим Q10 или ретинол. Данас је избор козметике за лице огроман.

Креме за лице за мушкарце

Иако је мазање крема дуго година сматрано за ,,женску ствар”, ни мушкарци нису одолели бенефитима које редовна нега лица и тела пружа. Наиме, сваки еманциповани мушкарац је најпре укључивао козметичке препарате након бријања. То је био почетак, јер мушкарци, попут жена, нису изузетни од старења. Њихова кожа подједнако пропада под спољашњим утицајима, а међу главним кривцима за то издвајамо сунчеву светлост, односно ултравиолетно зрачење.

Прве креме за лице нису биле налик кремама које познајемо сада.

Прве креме за лице још у старом Египту

Ако Вам сада пада на памет Клеопатра како се купа у млеку, знајте да није у питању случајност. Људи су одувек били оптерећени очувањем физичког тела и лепоте, што је посебно био случај код познатих, фаталних лепотица. Старим Египћанима је нега била врло важна, па су доста експериментисали са природним уљима. Користили су их за разне ритуале, али и мумифицирање по чему су до данашњих дана остали познати.

Прве креме за лице прављене су тако што су мешана биљна уља заједно са свињском машћу. Нисте изненађени? Препрана свињска маст је и дан данас врло цењена за негу коже, а верује се да посебно добро извлачи упале. У ову мешавину, најчешће је додаван тамјан, јер су му приписиване озбиљне моћи, као што је покретање животне енергије. Старији народи су додавали и драго камење, јер је остављало благи сјај на кожи, што је био симбол раскоши и богатства.

Прве креме за лице су избељивале кожу

Осим потребе да изгледају неговано, миришљаво и нежно, жене су имале још једну важну потребу: да буду светлије пути. Првим кремама за лице задатак је био и да просветљују кожу. Наиме, некада је светао тен био апсолутно императив, док је тамна кожа сматрана ружном. Потпуно супротно него што је случај данас.

Светао тен је била ствар друштвеног статуса. Жене и мушкарци светле пути су били високо постављени у друштву, што је значило да нису приморани да раде. Остали су били принуђени да раде у пољима, директно изложени сунчевим зрацима. Тако се некада распознавало ко где припада!

Све жене су тежиле да имају што светлији тен, без обзира на расу, па су у те сврхе додавале бело олово. Данас је познато да овај састојак може бити опасан за здравље људи, па се максимално избегава његова експлоатација и коришћење. То су установили и Стари Римљани када су приметили да рудари који раде са овом материјом имају краћи животни век. Ипак, жене су и тада биле спремне да ризикују здравље зарад лепоте!

Убрзо је олово престало да буде популарно, а уместо њега је коришћен калај.

Прве тониране креме за лице

Мане на лицу су одувек сматране непожељним, па не чуди потреба и некадашњих жена да их прикрију или умање. Оно што можемо повезати са данашњим тонираним кремама за лице били су препарати са свињском или овчјом машћу, биљним скробом и калајем. Наиме, овај сивкасти метал је додаван са циљем да ублажи флеке на кожи лица и уједначи тен.

Мрље у виду флека или пега су биле знак да особа проводи пуно времена на сунцу и да не води рачуна о својој кожи. Такође, значајно су умањивале лепоту жене, што је и некада (као и сада), сматрано значајном предношћу када је удаја и будући живот у питању.

Некада су се само даме из високог друштва неговале, а онда је нега постала доступна свима. Шта се у међувремену променило?

Револуција крема за лице у деветнаестом веку

Први козметички препарати су прављени у кућним условима. Потом су апотеке преузеле овај посао, али само за одабране муштерије. Креме су се правиле по наружбини и то у малим количинама које би трајале само по пар дана, јер су би се врло брзо ужегле. Проблем је био у томе што је основа за прве креме за лице било маслиново или бадемово уље, а она на собној температури не могу пуно да издрже.

Права револуција се десила са појавом вазелина и минералних уља, јер је то значило да ове креме могу потрајати нешто дуже. Тада се уочавају и различите потребе коже током дана и ноћи, па долази до раздвајања ових препарата. Јављају се прве ноћне креме за лице које садрже потпуно другачије састојке него креме за дневну негу.

Серијска производња крема је дошла ипак мало касније.

Прве кутије у двадесетом веку

Креме су најпре чуване у чинијама у којима су и прављене. То је доста успоравало производњу, јер је крема за сваку муштерију посебно прављена. Са појавом кутија са поклопцем, ствари су кренуле доста брже. Сам поклопац је штитио од честица прашине, прегревања и сл.

Прве кутије су биле од метала, што је обезбеђивало бољи квалитет и веће задовољство муштерија. Тада је почео раст производње и посебно паковање сваког препарата. До данас су ствари толико напредовале да је величина, облик и дизајн паковања постао важнији него састојци саме креме.

Можда се чини да нисмо пуно одмакли од почетака и да смо заборавили суштину, али није тако. Све је више компанија које се враћају основама, односно природним састојцима у козметици.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.