„Једва је прошло шест месеци од отварања Првог Београдског сајма, а Београдско саjмиште се већ показало као једно од најактивнијих жаришта привредног, спортског и културног живота Краљевине Југославије“, ове речи инжењера Мирослава Васиљевића из Београдских општинских новина најбоље сведоче колики је значај Сајмишта за тадашњу државу и Балкан.
Једна од најзначајнији активности у првој години Сајмишта је Први међународни салон аутомобила и моторних возила, који је одржан од 5. до 15. марта 1938. године. Представљена је производња целокупне светске аутомобилске индустрије: Немачка, Италија, САД, Француска, Енглеска, Аустрија и Чехословачка. Салон аутомобила заузео је око 10.000 квадратних метара, а било је око 40.000 посетилаца. Успех ове изложбе био је толики да је превазишао очекивања и самих организатора. Најизразитији представници аутомобилске индустрије били су представљени на овоме Салону, који је одржан у сагласности са Сталним међународним уредом аутомобилских конструктера у Паризу.
На отварању Салона били су присутни многи званичици тадашње државе: изасланик краља потпуковник Милан Кереновић, представник Краљевске владе Министар трговине и индустрије др Милан Врбанић, градоначелник Београда Влада Илић са потпредседником Драганом Тодоровићем и већим бројем градских већника, представници страних изасланстава, Универзитета, Народне банке, ауто-клуба и многих других установа…
На првом међународном салону аутомобила у Београду изложено је 150 путничких аутомобила, 60 теретних, 10 аутобуса, 18 шасија, 3 трактора, 1 багер, 40 мотоцикала, 60 бицикала и 6 разних других возила. Један аутомобилски воз и један тролејбус били су специјална атракција за посетиоце и интересенте, нарочито за представнике великих градских општина.
На овој изложби Немачка је иступила колективно са својом аутомобилском изложбом у павиљонима бр. 4 и 5, заједно са приватним павиљонима Ханзе и Аранђеловића А. Д. Италија је такође иступила одвојено у своме државном павиљону, док су Сједињене Америчке Државе, Француска, Енглеска, Аустрија и Чехословачка излагале заједнички у највећем павиљону бр. 3.
Тада су Београђани имали прилику да виде нове моделе Мерцедеса, Шкоде, Опела и других познатих произвођача.
Постоје подаци да је градоначелник Влада Илић намеравао купити лиценцу од Хенрија Форда за склапање аутомобила од готових делова, али те амбициозне планове омео је Други светски рат.
О важности Владе Илића, као дугогодишњег привредника, градоначелника и председника Индустријске коморе, говори податак да му је лично Алван Махлеј, председник америчког Удружења фабриканата аутомобила, послао депешу уочи отварања Првог међународног салона аутомобила и моторних возила у Београду.
Саша Станковић, Хронограф
