Током протеклог викенда нестало је још једно вредно здање у Београду – срушена је кућа чувеног архитекте и универзитетског професора Андре Стевановића на углу Улице Господар Јованове и Кнегиње Љубице, изузетан пример академизма с краја 19. и почетком 20. века, која је била под заштитом државе у оквиру просторне културно – историјске целине „Историјско језгро Београда“.
Ово рушење на врелих 40 степени може се сагледати као још један криминални посао власти, чему доприноси чињеница да је Град Београд 1. августа 2023. ставио на јавни увид детаљан Урбанистички пројекат за реконструкцију куће Андре Стевановића.
Носилац израде овог пројекта је предузеће Folic Arhitects из Београда, које је захтев за потврђивање поднело у име инвеститора Зерак 61 ГЈ са Општине Палилула, а као одговорни пројектант потписан је архитекта Бранислав Фолић, некадашњи главни урбаниста Београда.
На овај догађај јуче је реаговао Центар за локалну самоуправу (ЦЛС), који у јавном саопштењу захтева од наше владе, надлежних градских секретаријата, као и Завода за заштиту споменика културе Београда, да се хитно изјасне о овом грубом кршењу закона, а у припреми су, како се истиче, и кривичне пријаве.
Вандализам власти, у којем је из просторне културно – историјске целине Историјско језгро Београда сада нестало и здање које је пројектовао и у њему живео наш чувени архитекта и академик (1859 – 1929), професор Техничког факултета Велике школе, за Данас коментарише историчарка уметности Ирина Суботић.
– Рушење куће Андре Стевановића је још један доказ не само апсолутног ненеговања историјско – кутурне традиције, него и директно уништавање закона и свега онога што друштвено уређење чини нормалним. Ненормално је да се толико руши у Београду, то одговара једној потпуно рушилачкој идеји власти, а то је да и Београд не сме да остане оно што је он историјски био, него треба да постане „њихов Београд“ у сваком смислу. Кућа Андре Стевановића је само наставак систематичног уништавања целог Београда, по свим регулативама, не само старе зграде него и заштићена здања – каже Суботић.
Наша угледна професорка емерита на мастер програмима Интердисциплинарних студија УНЕСКО-ве катедре Универзитета уметности у Београду, подсећа да је Београд последњих година изгубио више значајних и драгоцених културних објеката – Стару пошту из 1929, Грађанску штедионицу из 1929, Хотел „Југославију“, зграду Генералштаба која је избрисана из регистра културних добара, Стари савски мост..
Због ширења Београда на води угрожени су Меморијални центар Старо сајмиште и Београдски сајам, за Тврђаву Калемегдан обновљена је иницијатива за изградњу жичаре, а због изградње паркинга угрожена је зграда Народне библиотеке Србије… Да не говоримо о парковима, зеленилу и обалама река које више нису наше.
– Чега год се дотакнемо, то је само уништавање традиције, историје, културе, и свих елементарних вредности које су чиниле Београд значајним престоничким градом у овом делу Европе. А власт од њега настоји да направи неки од оних „дубајиа“ који се зидају на пешчаним подлогама, и то није никакав „нови“ важан град, само је једна серијски лоша и простачка „репродукција“ тог инвестиционог и архитектонског решења. За ово што се догађа ни једне речи оправдања и разумевања апсолитно не сме да има нико од нас ко заиста воли Београд – истиче Ирина Суботић.
Према речима Весне Марјановић, генералног секретара у организацији за заштиту историјско-културног наслеђа Европа Ностра Србија, притисак на културно наслеђе Београда поприма такве размере да ни јавне службе, ни организације цивилног друштва попут Европа Ностра Србије, више не успевају да угасе све пожаре који избијају свакодневно.
– Најновији случај – рушење зграде по пројекту истакнутог архитекте Андре Стевановића у Улици Господар Јовановој 61, која се налази у оквиру просторно културно-историјске целине Историјско језгро Београда и представља културно добро, још један је доказ да Београд постаје симбол агресивног насиља власти над законима, струком и јавним добром – објашњава Марјановићева.
Упркос чињеници, како наводи, да је Град Београд 1. августа 2023. године ставио на јавни увид урбанистички пројекат који се односи на реконструкцију и доградњу постојећег објекта, сада сведочимо потпуном уклањању зграде.
– Уместо поштовања важећих правила, сведочимо узурпацији права и насилном мењању лица града и аутентичног амбијента Дорћола. Србија очигледно не примењује ниједно савремено начело одрживе и одговорне градње за 21. век, које се широм света заснива на „adaptive reuse“ принципу: дакле, прилагођеној поновној употреби постојећих објеката, а не њиховом рушењу и забораву – истиче она.
У овом случају није реч само о притисцима страних или домаћих инвеститора, него, како каже, о директној политичкој одговорности – јер се ради о бившем главном урбанисти Београда.
– Системски проблем постаје још видљивији када се зна да су и Заводи за заштиту споменика – као институције које су овлашћене да штите јавни интерес – данас под притиском власти која не дозвољава да се закони примењују нити да се струка уважи – каже Марјановићева.
Питање културног наслеђа у Србији, како објашнава, одавно превазилази стручни или конзерваторски оквир.
– То постаје једно од најјаснијих огледала односа према владавини права, институцијама и друштвеној одговорности. Рушењем културног наслеђа, у тренутку грађанског бунта, власт додатно урушава поверење грађана у правду и закон, показујући да је њена осетљивост на културну историју Београда, потребе грађана и јавни интерес – равна нули – истиче Весна Марјановић.
Без одговора из Завода за заштиту споменика културе
Покушај Данаса да од надлежних, Завода за заштиту споменика културе града Београда добије званичан одговор о рушењу куће Андре Стевановића, остао је безуспешан. Питања смо, поштујући процедуру, уредно упутили путем мејла в.д. директору Завода, архитекти Александру Ивановићу, који је у тренутку нашег позива био на састанку, али до закључења броја нисмо добили ни обавештење кад би могао да нам достави одговор. Ово су три питања упућена Ивановићу:
1. Због чега је срушена кућа архитекте Андре Стевановића, репрезентативни примерак у нашем граду и део просторно – историјске целине Историјско језгро Београда, иако је Урбанистичким планом и нацртом пројекта из августа 2023. била предвиђена за реконструкцију?
2. Да ли је Завод за заштиту споменика културе дао дозволу за ово, очигледно нелегално, рушење?
3. Пројекат реконструкције куће Андре Стевановића, како сада показују чињенице, изгледа да је био само изговор како би рушењем овог вредног здања приватни инвеститори изградили више од хиљаду квадрата. Шта ће Завод предузети против овог кршења закона, пошто је то његова одговорност и обавеза?
Зграде Народног музеја, САНУ, „Зграда са зеленим плочицама“…
Андра Стевановић се убраја у наше најзначајније архитекте и професоре Универзитета, иза кога су остала изузетна дела у Београду која су данас културно – историјски споменици.
Стевановић је пројектовао зграду Народног музеја заједно са архитектом Николом Несторовићем, Српску краљевску академију, данас зграду САНУ са Драгутином Ђорђевићем, „Зграду са зеленим плочицама“ (кућа трговца Светозара Стаменковића), на углу Улице Краља Петра и Узун-Миркове, Београдску задругу (Геозавод), такође са Несторовићем, Цркву Светог Саве у Косовској Митровици, Зграду Богословије у Призрену…
За члана Српске краљевске академије изабран је 1910, и неколико деценија је био секретар њеног Уметничког одељења. Стевановић је 1905. био и међу првих осам редовних професора Београдског универзитета који су бирали цео остали наставни кадар, заједно са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом, Јованом Жујовићем, Симом Лозанићем, Драгољубом Павловићем, Милићем Радовановићем и Љубомиром Јовановићем.
А његов животни идеал није била архитектура него позив професора – остало је забележено да је Андра Стевановић одбио многе високе државне функције да би предавао својим студентима, и био је изузетно ангажован у јавном и друштвеном животу.
Радмила Радосављевић, Данас
Наслов, опрема, лектура/коректура: Хронограф
