Уклањањем црепова са крова почело је рушење куће у Ресавској 25, саграђене 1908. године према пројекту чувеног архитекте Јована Илкића, зарад изградње нове зграде од десетак спратова. Реч је о објекту који је струка покушала прошлог пролећа да „одбрани“ од инвеститора – али није успела.
Две куће у Ресавској и Мишарској улици нашле су се у центру пажње стручне јавности када је БИРН обелоданио да је директорка Завода за заштиту споменика Београда Оливера Вучковић самостално издала Услове за изградњу инвеститору.
Како се клупко размотавало, испоставиће се да се иза сваке речи у претходној реченици крије и посебна прича.
Почнимо од самих кућа.
Објекат у Ресавској 25 је двоспратна породична кућа изграђена 1908. године према пројекту чувеног архитекте Јована Илкића. На истој парцели, али са адресом у улици Мишарској 3, налази се још једна кућа из тог периода. Тај део београдске општине Врачар је под претходном заштитом Завода за заштиту споменика Београда, и под заштитом као културно добро.
Како је објавио БИРН, све то није спречило директорку Завода за заштиту споменика Београда Оливеру Вучковић да инвеститору изда Услове за изградњу, а потом и да у разговору са новинарком Аном Новаковић, најави да ће истражити ко то њима “изнутра” доставља информације.
Зашто су Услови за изградњу спорни? Према оцени Дејана Ристића, члана стручног савета Републичког завода за заштиту споменика културе, Оливера Вучковић је донела акт о мерама техничке заштите којим је, кршећи управо Закон о културним добрима, дала сагласност за рушење тих објеката који су њиме и заштићени.
Ристић је у ауторском тексту за Време под називом “Растурација културног наслеђа” посебно скренуо пажњу на парадокс да се мерама које би требало да пруже заштиту објекти заправо уништавају.
Ко је инвеститор? На табли коју смо данас усликали стоји да је то Capital Developments, која је и добила Услове за градњу, без потписа обрађивача предмета у Заводу за заштиту споменика, него само са потписом директорке.
БИРН је, међутим, својевремено утврдио да се на порталу Новоградња Београд, где су оглашени за продају станови у још непостојећој згради у Ресавској 25, као инвеститор наводи компанија “Санидеи”.
Како је објавио БИРН, ради се о фирми познатој по луксузној градњи, укључујући и зграду на београдском Сењаку, у којој живи актуелни министар финансија, а бивши градоначелник Синиша Мали.
Санидеи је тада БИРН-у одговорио да су продали ту парцелу а да сајт Новоградња Београд једноставно није ажуриран.
Нова.рс је увидом у актуелне податке катастра потврдио да је Capital Developments сада власник парцеле 5076, на којој се налазе заштићене куће у Ресавској и Мишарској.
Др Вишња Кисић, историчар уметности и генерални секретар удружења Еуропа Ностра, такође у ауторском тексту за Време, сковала је нови термин како би описала како функционише спрега инвеститора и државних службеника.
“Инвеститор који профитира из закулисних договора са локалном управом, локална управа чији се поједини чланови, као и владајућа странка, “огребу” о сваку локалну инвестицију и директор Завода за заштиту постављен од стране локалне управе: то је Бермудски троугао заштите непокретног наслеђа у Србији.
Управо овај и овакав инвеститорски урбанизам, који држава подстиче деградирањем стручних установа, чини да се сви инвеститори боре за парцелу у центру града, где руше постојеће амбијенталне целине, секу дрвеће и смањују тротоаре”, написала је др Вишња Кисић.
Милица Рилак, Нова
