Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Војислав Билбија, дугогодишњи старешина цркве Свете Тројице у Ротердаму, у Холандији, мисионар, духовник и неуморни прегалац на њиви Господњој на просторима Западне Европе.
Протојереј-ставрофор Војислав Билбија рођен је 1942. године у Босанском Грахову. Недуго после завршетка студија стоматологије, 1969. године преселио се у Холандију, где је оставио немерљив траг у очувању православне вере међу својим сународницима, али и на пољу мисионарског рада и ширења хришћанства међу народима Западне Европе.
После вишедеценијске ђаконске службе, а по пензионисању у стоматолошкој струци, отац Војислав Билбија рукоположен је у чин свештеника 2000. године. Недуго затим поверена му је парохија у Ротердаму, у Холандији, на чијем је челу провео дуги низ година.
Бавио се црквеним сликарством, дуборезом и обрадом драгоцених метала. Израдио је кивот за мошти Светог Симеона Мироточивог, као и многе друге светиње.
Дуги низ година био је исповедник и утешитељ српских заточеника у хашком притвору, неуморно их посећујући, причешћујући и крепећи их надом и вером у једину правду – правду Божју.
Отац Воја остаће упамћен међу својим парохијанима и свима који су га познавали као силни горостас и неућутни проповедник Христове речи, али, пре свега, као отац и духовник многих који су, вођени његовим примером, пронашли Христа и пут ка Царству Небеском.
Нека Господ Исус Христос, коме је новопрестављени отац Војислав верно служио, упокоји његову душу и подари му вечан спомен!
Од 1969. до 1971. године осликао је иконе православних цркава у Книну и Метковићу.
Од 1972. живи у Холандији, где после оснивања Хашког трибунала као свештенослужитељ и духовник седмично обилази српске затворенике у затвору Шевенинген.
Од 1972. до 1973. године радио је саркофаг за мошти светог Симеона Мироточивог (пре монашења српски владар, велики жупан Стефан Немања). Овај саркофаг се данас (XXI век) налази у манастиру Хиландар на Светој гори. Последњих година прошлог (XX) века Војислав Билбија, тада ђакон, од најплеменитијег сребра и драгог камења добијеног и пренетог из древне хиландарске ризнице израдио је и скупоцени саркофаг (кивот) за преподобну мати Анастасију, мајку Светог Саве (пре монашења Ана Немањић). У овом кивоту се сада налазе њене мошти, неким празницима доступне и за целивање. Кивот преподобне Анастасије налази се на северној страни наоса до иконостаса у Богородичиној цркви манастира Студеница (до израде овог кивота, мошти супруге и мајке државних и духовних родоначелника Срба вековима су почивале у земљи, закопане у припрати Богородичине цркве овог манастира).
Као свештеник исповедао је српске затворенике у Шевенингену којима је судио Хашки трибунал.
Епархија западноевропска/ Википедија/ Хронограф
