Људи често маштају о томе да бродом од црногорског Бара доплове до Барија, а иако вожња траје целу ноћ (палубска карта је око 50 евра, док је боравак у кабини скупљи), на крају преовладава историјски и религијски аспект ове луке па на прво место избија базилика Светог Николе, у којој од 1087. године почивају мошти овог свеца.
Ту су и стара тврђава, бродови у луци, медитеранска клима, шетња крај Јадранског мора, повољне цене хране и пића, али пре свега овај хришћански симбол због којег се Бари назива градом Светог Николе, пише портал Причесадушом.ком.
Када је о ктиторима реч, међу бројним владарима било је и неколико наследника српске династије Немањића. Стефан Немања је, осим светилишта у Светој земљи и Риму, даривао и Бари, а после њега први познати дародавац са ових простора била је краљица Јелена Анжујска, Урошева жена и мајка Драгутина и Милутина.
Она је са синовима базилици поклонила икону која није сачувана, а на којој је било насликано попрсје Светог Николе, док су на дну биле клечеће фигуре краљице и њених синова. Почетком 17. века чувана је у крипти, десно од гроба.
Најскупоценији поклон владара фамилије Немањић био је сребрни олтар који је наручио краљ Милутин. Према сачуваним списима из 14. века ранији мермерни олтар био је обложен сребрним плочама и фигурама светитеља, а осветљавало га је 18 богато декорисаних кандила. Олтар је прављен на лицу места, а капела од плоча од сребра и злата, мешавине која се производила само у средњовековној Србији, наводи портал Причесадушом.ком. У средини је био гроб Светог Николе под часном трпезом коју су красили рељефи библијских представа.
У самој базилици данас стоји натпис у којем се спомињу Стефан Дечански и Милутин, као и датум када су мошти пренете из Мале Азије у Бари. Дан кад су његове мошти стигле у базилику, 9. мај који се у православним црквама слави 22. маја, код нас је познат као Мали Никољдан, а у црквеном календару је записан као Пренос моштију Светог оца Николаја. Током 15. века краљ Напуља, Фердинанд И је претопио део Милутинове капеле како би својим војницима дао новац који је дуговао, а крајем 20. века направљена је реплика
Становници Барија који су је сматрали заштитницом још од средњег века сачували су сребром опточену икону, поклон Стефана Дечанског. Чудесни образ оца Николаја чува се у тајној капели трезора са светим реликвијама а износи се када настану велике суше или елементарне непогоде. И католици и православци пред њом плачу и моле се, а базилика Светог Николе потврђује да је место ходоћашћа за све хришћане.
Дан Светог Николе, светитеља који је спашавао насукане и изгубљене бродове слави се два пута, 6. и 19. децембра, по новом и старом календару. Тада се у базилици износи свето миро које чудотворно зрачи из моштију и које се шаље верницима широм света.