Иако се притвор одређује онима за које постоји основана сумња да су извршили неко кривично дело, некад се може испоставити и да невина особа лежи у притвору. На питање колико саму државу кошта да у притвору држи људе за које се није доказало да су криви, одговорио је адвокат Бранко Павловић за портал „Srbija Danas“ .
Сасвим сигурно, да практичном нестручношћу тужилачких и судијских организација, мада првенствено у домену тужилаца, а онда и огромним притиском извршне власти на правосуђе, веома велики број притворених лица остаје без стварних услова да притвор буде одређен, а онда се он и продужава, такође, мимо закона. А онда имамо и најдрастичније случајеве у којима је дошло до ослобађајућих пресуда – рекао је Павловић.
Он сматра да је у држави изузетно висок број притворених и да је то велики издатак за државу.
„Број неосновано притворених је, нажалост, још много већи од званичног броја, а то је због тога што се онда цео судски систем упиње да, како год зна и уме, окриви и осуди некога ко је лежао у притвору. Ове страшне цифре о броју који је доказано био безразложно у притвору, заправо је у реалном животу још већи. Тако да је укупно управљање и трошење тих пара енормно, али није само питање трошења пара – већ ми заборављамо – да је неко лишен слободе, која је после живота, највећа вредност. Тако да је то ужасно за многе људе“, каже Павловић.
Он сматра да грађани у таквим ситуацијама трпе двоструку штету, односно они су двапут на удару: једанпут, зато што немамо појма да ли и када ми можемо да завршимо у притвору потпуно без икаквог законског основа; а други пут – зато што плаћамо за такав приступ.
Затвореници годишње коштају државу 7.391.250 евра
На основу информација из Министарства правде, један дан притвореног лица државу кошта исто колико и један дан осуђеног лица, и то износи 15 евра. На годишњем нивоу има око 1350 затворених лица у Србији , што би у укупном трошку на годишњем нивоу износило око 7.391.250 евра!
Постоје и ситуације када лице тражи одштету због претрпљене штете. У Министарству правде постоји комисија за неосновано лишење слободе, али само за нематеријалну штету. Ако је лице лежало у притвору неки временски период, а Суд је донео одлуку да лице није криво, оно има право за накнаду материјалне и нематеријалне штете.
Материјална штета се своди на кривични поступак који се покреће, што није у домену Министарства правде, док се за нематеријалну жале Министарству правде, мада је не траже сва лица.
Неосновано одлежао притвор
„Имао сам једног пријатеља, максилофацијалног хирурга, који је лежао чак седам месеци. Оптуживали су га да има везе са организованим криминалом у производњи опојних дрога, што није имало никакве везе. На крају су га ослободили, а човек је толико одлежао у затвору!“ рекао је Павловић.
Хапшење у току истраге
У вези са деловањем полиције док траје истрага, адвокат Павловић за портал „Srbija Danas“ каже како је наша законска регулатива јасно прописана, али ипак постоје извесни пропусти.
„Ми имамо законске основе, правила су груписана, али се та правила често не поштују, него се произвољно примењују“, рекао је Павловић.
Детаљна статистика Министарства правде:
У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2014. године, поднето је 913 захтева за накнаду нематеријалне штете због неосноване осуде и неоснованог лишења слободе. Комисија за утврђивање штете и врста и висине накнаде лицима неосновано осуђеним и неосновано лишеним слободе, у наведеном периоду, одлучивала је о 207 поднетих захтева.
У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2015. године, поднето је 910 захтева за накнаду нематеријалне штете због неосноване осуде и неоснованог лишења слободе. Комисија за утврђивање штете и врста и висине накнаде лицима неосновано осуђеним и неосновано лишеним слободе, у наведеном периоду, одлучивала је о 284 поднетих захтева.
У периоду од 1. јануара до 31. марта 2016. године, поднето је 244 захтева за накнаду нематеријалне штете због неосноване осуде и неоснованог лишења слободе. Комисија за утврђивање штете и врста и висине накнаде лицима неосновано осуђеним и неосновано лишеним слободе, у наведеном периоду, одлучивала је о 50 поднетих захтева.
У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2014. године, укупан прихваћен и исплаћен износ на име неосноване осуде и неоснованог лишења слободе је 1.669.000,00 динара.
У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2015. године, укупан прихваћен и исплаћен износ на име неосноване осуде и неоснованог лишења слободе је 4.408.500,00 динара.
У периоду од 1. јануара до 31. марта 2016. године, укупан прихваћен и исплаћен износ на име неосноване осуде и неоснованог лишења слободе је 2.481.000,00 динара.
*Напомињемо да су у наведеном периоду исплаћивани и предмети који су разматрани из ранијег периода.
Srbija Danas
