О недавној Иницијативи за покретање унутрашњег дијалога о Kосову Александра Вучића причало се у целом региону, а о томе је и Јелена Гускова, експерт за балканска питања, историчар и инострани члан САНУ, говорила у једној радијској емисији.
„Признавање Kосова је врло опасно, а они вас никад неће примити у састав ЕУ, али НАТО-у сте потребни“, рекла је Јелена Гускова.
Испратили сте иницијативу председника Вучића о покретању унутрашњег дијалога о Kосову и Метохији. Идеја је овде наишла на противречне реакције. Kако сте је ви доживели са московске дистанце?
Врло је занимљиво било слушати ову иницијативу за решавање проблема о KиМ, за дијалог друштвених организација, политичких странака. Тај је позив за дијалог дошао доста касно, када је толико папира потписано, када је годинама трајао тај преговарачки процес, када је све при крају. Сад ођедном унутрашњи дијалог, а зашто не референдум?
И зашто уопште референдум није био постављен као питање, и сада и раније? Пажљиво сам гледала тај текст Александра Вучића, вашег председника, и читала између редова. Вучић жели да буде реалан, како он каже. Он не чека да ће вам се вратити оно што сте одавно изгубили, па није Србија арогантна као што је неретко и раније била, решење не лежи у нашим митовима… Kада ви погледате те речи, видим шта од тог дијалога тражи ваш председник.
Како сте ви то видели?
Ово врло личи на припрему јавности за признање Kосова и избацивање KиМ из уставне преамбуле, пребацивање историјске одговорности за предају Kосова на јавност Србије, друштвене и политичке организације и странке. Сигурна сам да је дошао један од последњих периода у решавању косовске кризе. Зашто? Зато што је још власт Бориса Тадића кренула са решавањем косовског питања. Документи Викиликса показали су да је Борис Тадић већ био спреман да прихвати отцепљење Kосова од Србије, још у јулу 2007. године Тадић је изјавио да неће дозволити да Kосово засмета напорима Србије да се интегрише у ЕУ и НАТО.
А онда је још отвореније рекао, о чему те америчке депеше пишу, да је рашчистио сам са собом и да је прихватио да независност Kосова представља неизбежност. И ова власт, која је дошла после Тадића, имала је шансу првог дана када је дошла на власт да каже: „Извините, претходна власт нешто је урадила са Kосовом што није наша жеља, није наш план, ми ћемо стати и нећемо разговарати о независности KиМ и нећемо водити било какве преговоре.“ Они не само да нису то урадили, него су прихватили текстове које ни Тадић није потписао, а завршили су преговоре и ставили своје потписе и тиме дали неку правну основу.
Била сам пре неколико месеци на Kосову, у Kосовској Митровици, и видела сам како је народ забринут јер се видело да их је Београд оставио потпуно саме са косовским властима. То је било тешко гледати.
Азем Власи одушевљен: Александар Вучић је први прихватио реалност Kосова!
Саветник косовског председника Азем Власи изјавио је да је председник Србије Александар Вучић недавно учинио први важан корак ка напуштању „заблуде“ да је Kосово у Србији и оценио да је крајње време да дође до „историјског споразума“.
У коренима ове иницијативе је један у суштини дуготрајан проблем који драматично оптерећује Србију у политичком, економском, безбедносном и сваком другом смислу. Запостављање проблема донело би још веће тешкоће.
Чини ми се да је сада касно да се, како каже Александар Вучић, гледа у огледало да би се виделе ране и недостаци. Немогуће их је сада залечити, прешли сте црвену линију, сада се тражи решење када је све решено. Постављена је граница, потписани су документи, нема више српске власти на KиМ. Сваки Србин на KиМ треба сада да реши сопствени проблем са српским пасошем да би уопште могао да функционише, да нађе посао.
Да ли мислите да је замрзавање српско-албанског конфликта и сваког дијалога корисније за српске интересе?
Јесте. Ако говоримо о 2000-им годинама, на пример 2006/7. када је био замрзнут дијалог, када смо још видели српску власт на KиМ, видели смо заинтересованост ЕУ и УН за тај дијалог. А још је и 2007. године иза тог НЕ независности Kосова стајала Русија, која је била спремна да помогне по том питању. Међутим, српска власт је прво попустила када је дозволила Еулексу да уђе на територију KиМ, мада је Русија била против тога. Чини ми се да је – и са променом власти и са општим међународним околностима –замрзнут тај разговор и дијалог, он би могао након неког времена донети и неко добро решење за Србију.
Чак и данас, у овој ситуацији?
Чак и данас, у овој ситуацији.
У унутрашњи дијалог укључено је много фактора. Да ли могуће да се ипак изнађе неки консензус и шта би по вама то требало да буде? Где је та црвена линија или „достојанствено решење“?
Црвена линија је пређена. Већ су постављене границе које не можеш да прођеш тек тако. Потребна вам је виза, Србима је потребна дозвола, потребни су косовски документи и за Србе са Kосова и због тога не верујем у то да у том дијалогу неке политичке странке могу доћи до консензуса. То је сада немогуће!
И Русија има многе историјске територије насељене другим заједницама или ван данашњих граница. Можда није добро поређење, али како се она односи према њима и какву политику води?
Чини ми се да је дијалог закаснио. Сада све личи на то да би Александар Вучић сада рекао: „Ја сам тражио дијалог, ви нисте хтели, сада ће за нас неко други одлучивати, Америка, Европа или Уједињене нације.“
„Још од када је Милошевићев режим створио косовску кризу насилним рушењем уставне аутономије Kосова 1989. и српску јавност гурнуо у заблуду да је Kосово у Србији, Александар Вучић је недавним јавним иступом, преко ауторског текста, учинио први важан корак ка напуштању те заблуде“, рекао је саветник Хашима Тачија.
Власи је оценио да је Вучић изнео нешто што, како је рекао, српска јавност „поодавно зна: да је Kосово од јуна 1999. године потпуно независно од Србије, без икакве шансе да се точак историје врати уназад“.
Циљ унутрашњег дијалога који је Вучић иницирао је, према речима Власија, „историјско освешћење“ у вези са Kосовом уместо „призивања митова покличима „Не дамо Kосово“.
Власи је оценио да је крајње време да се до историјског договора дође, а његова круна треба да буде међусобно признање Kосова и Србије „у постојећим границама и успостављање дипломатских и добросуседских односа“.
Бранислав Лечић: Вучић се сети дијалога само када му је густо, као са Kосовом!
Потпредседник Демократске странке (ДС) Бранислав Лечић оценио је данас да председник Србије Александар Вучић тражи дијалог само „када му је густо“, као по питању Kосова и Метохије, док у свим осталим стварима преузима одговорност на себе.
„Он преузима сву одговорност на себе, а када му је густо и када мисли да та ствар која треба да се реши не може бити само његова, а то је питање Kосова, тада тражи дијалог. Дијалог тражи само када зна да ту нема политичких поена и да може да буде негативно за њега“, рекао је Лечић.
Лечић је нагласио да је потребан дијалог о томе да ли Вучић тако вређа интелигенцију народа и да ли угрожава његов духовни развој.
Поводом оптужби које је Вучић изнео на његов рачун у једној телевизијској емисији, Лечић је изјавио да се силно изненадио због тога јер сматра да то није неопходно али и због тога што „није знао да је достојан“ да га председник помиње.
Он је оценио да једна таква институција и човек на таквом положају не треба да поприма тако тривијалан тон и да се бави ситним стварима, у односу на оно што би стварно требало да буде предмет његове пажње.
Он (Вучић) уноси и панику и страх, и то се видело синоћ, а помињењем личних имена и организација таргетира противника јер није научио основну лекцију из демократије“, рекао је Лечић и навео да државник мора да се понаша у складу са правилом да сваки грађанин заслужује заштиту, без обзира шта мисли о власти.
Лечић је додао да прави демократски лидер мора да допусти, па чак и да подстиче критику, јер нико није толико велик да би био безгрешан.
„Неко ко покушава да са врховне позиције прозива именом појединце и назива их издајницима, он тиме ствара зелено светло за све друге у држави да их нападну“, рекао је он и оценио да то не сме да ради ни председник али ни једна јавна личност.
Према његовој оцени, дужност је свих грађана и странака које слободне мисле да реагују на тако нешто.
Курир/Бета
