Са благословом Патријарха српског г. Иринеја и Митрополита Токија и свег Јапана Данила, у недељу, 6. августа 2017. године, на празник Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких, у Саборној цркви у Београду свету архијерејску Литургију служио је Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског, уз саслужење госта из Јапанске Православне Цркве свештеника Григорија Мизуна из Јокохаме.
Отац Григорије је узноси молитве на јапанском језику, што је, уједно, било први пут у историји да је у београдској Саборној цркви света Литургија служена на овом језику.
Саслуживали су чланови братства Саборног храма: јереј Славиша Поповић и протођакони Радомир Перчевић и др Дамјан Божић.
Свештенику Григорију је то била трећа посета Србији, дошао је са супругом Јелисаветом, желећи да овога пута саслужује, први пут, управо у Саборном храму.
Владика Антоније је одржао проповед пред многобројним верницима, а певало је Прво београдско певачко друштво.
После Литургије, приређен је свечани ручак за епископа Антонија, оца Григорија и служашче свештенослужитеље. Свештеник Григорије Мизуно је боравио у Србији од 4. до 7. августа 2017. године и том приликом посетио је Тополу и Опленац.
апанска Православна Црква је аутономна од 1970. године, а потпада под јурисдикцију Московске Патријаршије. У Јапану има 40 хиљада православних верника, преко 30 свештеника и 150 парохија, а отац Григорије служи у храму Покрова Пресвете Богородице у Јокохами.
ва Црква је настала као плод руске мисије на далеком Истоку у другој половини XIX века. Просветитељ и равноапостолни мисионар Јапанаца је отац Николај Касаткин (1836-1912). За светитеља је проглашен 1970. године, празнује се 19. децембра. Њему је посвећен православни храм у јапанском граду Нагасаки.
Свети Николај Касаткин се сматра за највећег хришћанског мисионара свих времена. Рођен је у губернији Смоленск, отац му је био ђакон. Завршио је Богословију у Смоленску, а Духовну академију у Петрограду. Као јеромонах обрео се у руском посланству 1861. године у Јапану, у Хаконтатеу. Убрзо је потпуно напустио дипломатску службу и посветио се проповедању хришћанске вере међу Јапанцима. Најпре се потрудио да на јапански језик преведе Свето Писмо и неопходне богослужбене књиге. Од његових писаних дела најпознатија су: Писма из Јапана, Јапан са тачке гледишта хришћанске мисије (1869), Јапан и Русија (1879), Извештај Савету православног мисионарског друштва (1879). Његов мисионарски труд је убрзо уродио плодом. Прво је крстио лекара Сакаја и свештеника Саваба 1865. године. Од 1873. средиште мисије премештено је у Токио, главни град. Први православни свештеник Јапанац био је Павле Сабас (1875), а први епископ Јапанске Цркве постао је сам Николај 1885. године. Године 1890. у Токију је подигнут Саборни храм посвећен Христовом Васкрсењу, познат под именом „Николај-до“ – Николајева кућа, и убраја се у најлепше православне храмове у свету.
Јапанска православна Црква
Јапанска Православна Црква стекла је аутономију 1970. године. Први поглавар аутономне Цркве био је Владимир Нагоски, а од 1972. поглавар је Јапанац, Теодосије Нагашима. Његова је титула: Архиепископ Токија и Митрополит свег Јапана. Седиште Цркве је у Токију. Данас има три епископије, Токијо, Сендаи и Нагашима. Јапанска Црква није тако бројна. Православних Јапанаца има око 40.000 верника, преко 30 свештеника, око 150 парохија. У Токију је отворена Богословија, где студирају будући јапански свештеници, мада многи млади своје студије богословља завршавају у Европи и Америци.
У целини посматрано, хришћанство релативно тешко и споро продире у ову земљу далеког Истока. Јапанце највише из хришћанског православног наслећа одушевљава православна икона за коју имају велики интерес.
СПЦ
