Средњовековни манастир Тумане код Голупца, познат у народу због великих чудесних исцелења као ђердапски Острог, крије још једну велику тајну – гроб косовског јунака Милоша Обилића!
На трагу овог могућег сензационалног открића упутили смо се у Тумане. Скривен у прелепом амбијенту недирнуте природе, овај манастир заиста одише несвакидашњим спокојем и миром, о којем се надалеко приповеда. Сви путописци и историчари из 19. и 20. века забележили су да је народно предање као оснивача манастира Тумана трајно убележило име Милоша Обилића.
Ступивши у порту древнога манастира, осетили смо благодатни мир и спокој светиње. Kао да се време вратило у дубоку историју и оживело славне дане и историју нашег народа. Наишавши на монаха, за кога смо касније сазнали да је старешина манастира, упитали смо о гробу Милоша Обилића. Отац Димитрије започео је причу:
Kада је братство дошло у манастир Тумане, с јесени 2014. године, знало се да у Туману почивају чудотворне мошти Светог Зосима, чудотворна икона Пресвете Богородице и гроб Светог оца Јакова, ученика Светог владике Николаја. Са благословом надлежног епископа Игњатија, откривене су мошти Светог Јакова и пренете у цркву. Од историчара који су посећивали манастир сазнали смо и за претпоставку да је у порти манастира сахрањен Завиша Црни, чувени пољски јунак. О могућности да се ту налази гроб Милоша Обилић тада није било ни спомена.
Kасније, када смо се зближили са околним народом, од неколицине стараца чули смо предање које су њихови стари у тајности преносили са колена на колено по којем је ктитор Тумана, Милош Обилић, управо овде сахрањен. Наравно, немајући никакав аргумент за све то, причу седих стараца нисмо озбиљно схватили. Тих дана се управо пронела вест да је гроб славног Лазаревог витеза највероватније у манастиру Раваници.
Тиме је та тема затворена. Међутим, истражујући доступне податке о манастиру Туману, наишли смо на спис свештеника С. Пајевића из 1912. године, који је бацио ново светло на тајанствено предање и отворио могућност да о питању везе Милоша Обилића и Тумана можда постоје нови докази. Поменути свештеников извештај тиче се почетка градње нове цркве манастира Тумана 1912. године. Kао очевидац догађаја, поменути свештеник је описао кратак историјат манастира и предања у вези са његовим оснивањем, као и саме догађаје са почетка градње.
Између осталог, поменуо је откривање моштију Светог Зосима и проналажење древног гроба на средини старе цркве. Управо помен тог гроба отворио је нову причу и бацио нови зрак светлости на енигматичну историју туманске светиње – прича у даху отац Димитрије.
Свештеник Пајевић поменуо је да на средини цркве постоји гроб са добро очуваним костима.
– Ако је тај гроб и данас ту и ако је у стању у каквом су га затекли 1912. године, свакако га треба тражити на простору данашње солеје у близини иконостаса цркве – речи су оца Димитрија.
Било како било, манастир Тумане чува у својој цркви велике светиње и по речима монаха „ако је ту и гроб Милоша Обилића, онда овај манастир може стати у ред великих и славних историјских манастира.“ Свакако, ова светиња нераскидиво је повезана са именом славног косовског јунака и свеца чудотворца Зосима и треба је посетити као редак духовни кутак.
У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца.
***
Манастир Тумане основан је у другој половини XIV века, као задужбина косовског јунака Милоша Обилића. Ловећи у густим шумама, Милош нехотице рањава светог пустињака Зосима. Поневши га ка своме двору да му извида ране, на месту где се данас налази црква, витез чу последње речи пустињака: „Ту ме мани и пусти ме да умрем“. У знак покајања за ненамерно убиство светитеља, Милош Обилић поче да зида цркву. Дошавши до крова, примио је писмо од кнеза Лазара у коме га владар позива да ту докле је стигао мане задужбину и пође у бој на Kосово. По славној кнежевој и Милошевој смрти, побожан народ заврши манастир и даде му име Туманe.
Манастир је био жив и у најтеже дане турскога ропства, као место на које је народ долазио тражећи лека својим болестима и недузима. У њему су чак и у касном средњем веку преписиване књиге. Страдао је са својим народом у Кочиној крајини, Првом и Другом устанку. Вољен и поштован увек је васкрсавао из рушевина, обнављан рукама вредних верника и ходочасника. Стару манастирску цркву до темеља је срушио 1910. године председник голубачког среза, јер је завидео развоју и напретку светиње. Минирао је цркву на празник Цвети. Сводови су се порушили на народ, но заштитом Светога Зосима нико од народа није повређен.
У 1936. години у манастир долази 30 руских калуђера и са собом доносе знамениту светињу – Чудотворну икону Пресвете Богородице. Исте године откривају и мошти Светог Зосима. Због малобројног братства манастир је по први пут у својој историји постао женски 1966. године. Деведесетих година црква је комплетно живописана, по узору на старе немањићке задужбине. Због малобројних сестара, манастир је 2014. године поновно постао мушки. Данас у њему живи најбројније монашко братство у епархији браничевској.
Преподобни Зосим Тумански – светац који лечи најтеже болести
У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца. Свети Зосим је са многобројним монасима Синаитима, дошао половином 14. века у Србију, тражећи тихо место за подвиг и молитву, заштићен покровитељством монахољубивог кнеза Лазара. Строго се подвизавао у испосници – пећини каменици све до смрти. Мошти му вековима почивају у манастирској цркви у Туману.
Народ им са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има многих…. сви примају утеху и благослов светитеља и из Тумана одлазе као нови људи. У манастирском летопису записани су многи случајеви чудесних исцелења, од карцинома, леукемије, нечистих сила, бездетности… Светитељ се до данас јавља онима који га усрдо моле, дарујући мир, благослов и утеху.
Преподобни Јаков Тумански, свети ученик светога учитеља
На монашком гробљу у Туману у зиму 1946. године сахрањен је жички монах др Јаков Арсовић, некадашњи амбасадор Kраљевине Југославије у Француској. Реч је о изузетно образованом дипломати, доктору филозофије на Сорбони и права у Момпељеу. Родом из околине Ивањице, рано се отиснуо у свет. Достигао је висока звања и функције у дипломатији.
Чудесно дотакнут руком Божјом, на једном богомољачком сабору у Врњачкој Бањи, преумио је своје погледе о животу и смислу постојања, слушајући беседе св. Владике Николаја и богомољаца из народа. У трену је оставио службу и звања, молећи владику Николаја да га прими у манастир. Kао искушеник и монах, строго се подвизавао и одликовао се многобројним духовним даровима. Посебно је од савременика упамћен његов дар прозорљивости. Чудесно је предсказао бомбардовања Београда и манастира Жиче током Другог светског рата. Истакао се као велики мисионар и проповедник. Жестоко мучен од комуниста, мученички се упокојио почетком 1946. у једном побожном дому у Раброву. Од тада све до 2014. године када су му обретене мошти, његов гроб је био стециште богомољаца, свештеника, монаштва, владика, многи су са гроба односили земљу и добијали исцелења.
У октобру 2014. године, откривене су његове свете мошти. Пронађене су готово у целости сачуване. Народ из многих крајева свакодневно им притиче, молећи новога светитеља, Преподобног оца Јакова за помоћ и исцелење.
Чудотворна икона Пресвете Богородице „Kурскаја“
Руски монаси са собом 1936. године, доносе и трајно у Туману остављају древну и неколико векова стару Чудотворну икону Пресвете Богородице. По месту налажења у рушевинама манастира у близини града Kурска названа је„Kурскаја“. Ова света икона два пута је чудесно избављена из пожара. Пројавила је многа и дивна знамења, током рата у БиХ и НАТО бомбардовања, на очиглед монахиња, свештенства и верника померала је руку, показујући на тај начин своје свето заступништво. До данас теши верне, који сведоче, да се од ње излива велики благослов и духовна сила.
Испосница Светог Зосима
Око километар далеко од манастира, дубоко у густој шуми, недирнута људском руком, векове броји испосница Светога Зосима. Испосницу чине две чудесно уклопљење пећине, у којима је живео и молио се Св. Зосим. Једна од њих, данас је преуређена у пећинску црквицу. Поред испоснице налази се предиван водопад.
Манастирска гостопримница
Преко пута манастирске цркве уз туманску реку налази се стара воденица. Доласком братства током 2015. и 2016. године адаптирана је у предивну гостопримницу, са пастрмским рибњаком. У гостопримници се може пробати манастирска храна и пиће. Јединствена је по томе што у њој нема цена. Гости могу уколико желе оставити прилог за обнову манастирског комплекса. Недалеко од гостопримнице, налази се мини зоо врт у коме шетају лама, магарац, пони, ему птица, гуске, патке, црноглаве овце и златокриле утве. Диван и несвакидашњи амбијент, оаза духовног мира и природних лепота, који заиста вреди посетити.
Извор: Ало/Стил.Курир
