Живот српске певачице Наде Мамуле, познате по севдалинкама, обележила је велика популарност, али и велика туга.
Нада је рођена у Београду, а од малих ногу показивала је таленат и љубав према музици. Када је закорачила у музичке воде њена породица противила се певању и наступима, због чега је прекинула каријеру у Радио Београду. Након удаје за супруга Николу Мамулу преселила у Сарајево где су живели 15 година, а Нада је извођењем севдалинки стекла велику славу и популарност.
Публика ју је обожавала, гостовала је широм света, учествовала на фестивалима и освајала бројне награде. Неке од Надиних најпознатијих интерпретација су „Кад ја пођох на Бембашу“, „Трепетљика трепетала“, „Босно моја“, а она је прва снимила и чувену песму „Кафу ми драга испеци“, и како се причало, научила Цунета Гојковића како се пева.
Једна од песама која је на несвакидашњи начин обележила њену каријеру била је и песма „Плућа су ми болна“, која је сматрана једном од најтужнијих југословенских песама. Ради се о песми текстописца Драгише Недовића коју је написао када је сазнао да болује од туберкулозе, а први ју је снимио Заим Имамовић. Песма је имала јак утицај на људе, посебно оне који су боловали од исте болести, па су након ње покушали себи да одузму живот. Због тога је Тито забранио емитовање ове песме и тако је било наредних 10 година, све док је на једној прослави није наручила Јованка Броз. Тада ју је отпевала управо Нада Мамула, и сматра се да је од тог тренутка нумера „Плућа су ми болна“ започела свој нови живот.
Нада је веома тешко поднела рат. У Босни је то означило њен крај, у Србији се такође више нису пуштале њене песме, а ако би се и чуле певао их је неко други. То је за певачицу био велики ударац који није могла да поднесе. Изреволтирана и тужна тада је све новинске чланке и фотографије бацила.
Иако је доживела велику славу, популарност није могла да јој попуни велику животну празнину. Наиме, Нада и њен супруг Никола нису имали деце. О томе никада није јавно говорила, али је често имала обичај да слуша песме које су говориле управо о томе.
– Живим од успомена и причам са сликама – изговорила је с великим болом пред сам крај живота. Још једна велика туга и бол погодили су је када јој је после 35 година брака преминуо супруг. Његову смрт никада није прежалила, а након овог догађаја у потпуности се повукла са сцене и живела тихо и повучено.
Када је предосетила да јој се ближе последњи дани, имала је само једну жељу – да их проведе у кругу најближих чланова породице и пријатеља, и да њен одлазак прође без медијске пажње.
Нада Мамула преминула је 11. октобра 2001. године у једној београдској болници, а сахрањена је поред својих родитеља на Новом гробљу у Београду. Јавност је тек након тога сазнала да је последње што је данима пред смрт понављала пријатељима било:
– Пресрећна сам оним што сам постигла и више од тога не тражим ништа, за моје име се зна, за моју песму се зна, нека ме памте само по песмама мојим.
pulsonline.rs
