Пролазећи живописним Косанчићевим венцем, у коме се обимни радови на реконструкцији приводе крају, међу обновљеним фасадама лако смо уочили једну кућу, једину која одговара опису стања чувеног дома погребника Топаловића. О њој су домаћи медији писали у више наврата последњи година, а сваки пролазник се може лично уверити да њен статус ни до данас није решен, иако би се то могло очекивати, ако ни због чега другог, макар зато да не би нарушавала општи изглед најстаријег компактног београдског насеља, у коме се налази.
Погађате, реч је о кући у којој је сниман легендарни филм „Маратонци трче почасни круг“. Објекат у Задарској 5, иако је ушао у историју кинематографије, претворен је у сабласну руину која штрчи између дотераних старих здања заштићеног комплекса Косанчићевог венца. Оронули зидови ове зграде одударају од околних пастелних фасада, а слику додатно руже прозорска окна на спрату која зјапе без стакала.
Дрвена тараба обојена у зелено, једина у центру престонице, заклања двориште у коме су Топаловићи дегустирали чувено печење из крематоријума уз коментар: „Укусан је овај Пантелија“. Данас ту стоји импровизована изложба слика Слободана Јеринића, који са супругом и двоје деце живи у приземљу куће, загушљивом од мемле.
Проклетство
Према речима укућана, понекад им се чини да је на овом здању остало „проклетство Топаловића“. Јеринић чак страхује да ће им се кров срушити на главу пре но што се парница оконча.
Зидови су пуни воде која годинама улази кроз разбијене прозоре на спрату и оштећени кров, а садашња власница куће, која не живи у њој, станарима каже да не смеју да поправљају њену имовину.
– Кад је питамо „шта ће бити с кућом“, она каже да је свеједно ако се сруши, јер жели да подигне нову, причали су својевремено Јеремићи.
Ова породица станује у приземљу зграде у Задарској 5, где од 1945. имају статус заштићених станара. Сада се на суду боре за своја права.
– Већ десет година смо у пат позицији јер суд не дозвољава ни рушење ни реконструкцију док се процес не заврши – изјављивао је Јеринић. – Наши проблеми почели су 1998, кад је преминуо стари власник куће који није имао директне потомке, па су рођаци наследници убрзо продали зграду садашњој власници.
Објекат се налази близу некадашње Народне библиотеке порушене у Другом светском рату, у улици поплочаној калдрмом. Оронуло здање Топаловића скривено у крошњи једног дрвета једноставно растужује… Онима који не знају читаву причу делује потпуно непрепознатљиво.
Оштећена сива фасада и пропали дрвени прозори упадају у очи… Да не поверујете да су баш овде Топаловићи ковали планове како да се освете Билију Питону. На горњем спрату, са саме улице, више су него уочљиви поломљени прозори кроз које се може видети да су унутрашњи зидови почели да се љуште и да у тим просторијама нема ничега.
На први, а ни на други поглед не би се рекло да у кући ико живи, али комшије, чак и када су у пролазу, радо одговарају на питања новинара, те се тако и од њих може сазнати да годинама у кући живи једна породица.
Један од комшија је предусретљиво испричао да је био присутан када су се овде снимали „Маратонци“ пре више од тридесет година и описао укратко како је све то изгледало.
– Било је то давно… Сећам се да је све било блокирано када би се снимале сцене у кући, али и у целој улици. Глумцима је било тешко прићи, чак немогуће, тако да није било могуће узети од њих аутограм, а камоли попричати са њима – био је искрен овај комшија.
Кућа је и даље ограђена дрвеном оградом, а поглед у двориште испред ње нам говори да у њој живи неко ко воли уметност, јер се могу видети изложене слике. Све је већ годинама потпуно исто.
У кући још од 1945. године живи породица Јеринић, а како су својевремено изјављивали за медије власник куће је преминуо без потомака, док су је остали наследници продали. Међутим, нова власница не живи ту и не жели да реновира здање, него би хтела да на том месту изгради нову кућу.
Време ће показати шта ће се напослетку десити са једном од најомиљенијих филмских кућа у Србији.
Од осталих локација на којима су снимани „Маратонци“ издвајамо још неколико занимљивости:
Сцена у којој Бора Тодоровић и Сека Саблић „вежбају“ за филм снимана је на језеру Трешња које се налази на авалском путу, око 30-ак километара од Београда.
Сцена обрачуна Топаловића и Билија Питона је снимана у улици Ђуре Јакшића у Панчеву, а свега двадесетак метара одатле се налази Гимназијски трг на којем Бора Тодоровић објављује да поново ради биоскоп.
Погледајте видео:
