У селу Придворици на планини Јелици пронађени су посмртни остаци два тела за које припадници Равногорског покрета тврде да су припадници Југословенске војске у отаџбини Јарослав Милутиновић и Радослав Радоњић, који су убијени у новембру 1945. године.
Гробницу без обележја ископали су чланови Комисије за проналажење и обележавање свих тaјних гробница на подручју Чачка после скенерског испитивања терена, а на иницијативу чланова породице Јарослава Милутиновића који су добили информацију да је Јарослав ликвидиран управо на тој локацији, у неприступачном делу села окруженом густим растињем. На источном осенку Јелице којем се без трактора не може прићи, два километра иза последњих сеоских кућа, откопана је гробница несрећника који су страдали у претпоследњем српско-српском рату.
После откривања моштију, бутних костију, делова кичменог стуба и лобање, чланови комисије повукли су се с гробнице, јер је одмах позвана полиција из Чачка а затим су се на том месту, у 15 сати, појавили и криминалистички техничари ПУ у овом граду, да би обавили увиђај.
– Јуче смо започели пробна ископавања и убрзо смо наишли на скелет. Позвали смо полицију, а на лице места је изашао и Виши јавни тужилац који је извршио увиђај. У понедељак је пронађен и други костур – каже председник Комисије за проналажење тајних гробница, историчар Горан Давидовић.
Према његовим речима, нема сумње да се ради о посмртним остацима Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића – Лукинца, припадницима четничког покрета.
Милутиновићев син Милисав (77) из Јездина каже да је његов отац служио у Краљевој гарди, после чега је приступио Југословенској војсци у отаџбини. У јесен 1944. ухапшен је и смештен у чачански затвор, одакле је, према Милисављевим наводима, побегао.
– За њим је одмах кренула потрага. Опколили су место у коме су се крили. Мој отац и Радоњић су се предали, док Драгослав Вучићевић звани Црњак то није хтео да учини, него је активирао бомбу и убио се. Ову двојицу су везали и тукли, малтретирали, одвели их у штаб где су их пребијали до мрака, а потом су их упрегли у запрежна кола која су вукли све до Придворичке јаруге где су их на најсуровији начин ликвидирали – прича Милисав Милутиновић.
Он каже да ће кости његовог оца бити положене у крипти цркве Успење Пресвете Богородице у Чачку.
Патолог Љубиша Божић био је у понедељак на терену и очекује се да ће у наредних неколико дана написати извештај о овом догађају.
– Код оба покојника јасно се виде улазне ране на потиљку оба покојника и смрскане кости лица. Ти људи су масакрирани иако у Другом светском рату нису починили никакав злочин. Покојни Радослав Радоњић – Лукинац и Јарослав Милутиновић рехабилитовани су пре девет година и они су пред овом државом потпуно чисти – наглашава Давидовић.
– Одлуком Владе Србије из 2009. образована је Државна комисија за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци стрељаних после ослобођења 1944. и по закону следе утврђивање порекла посмртних остатака и налази обдуцената – казао је Давидовић за „Политику” на месту ископавања.
Он је новинарима уручио и примерак захтева за сондирање, ископавање и ексхумацију, поднетог државним властима, где се наводи:
„Обраћамо вам се с молбом да на поседу Придворички поток – Горња Липа у Придворици извршите сондирање терена, пробно ископавање и ексхумацију тела мештана убијених од стране КНОЈ-а почетком новембра 1945, и то Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића из Јездине.”
У том документу наводи се да је Радосав Радоњић Лукинац рехабилитован решењем Окружног суда у Чачку јуна 2008. а Јарослав Милутиновић фебруара 2010. године „јер су лишени живота без пресуда, као жртве прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога”.
– Хвала богу што сам сазнао где ми је очев гроб – казао је Милисав Милутиновић. Помен је у шуми одслужио стари чачански свештеник Мирољуб Јовановић.
Неколико слова прозборио је и педијатар из Краљева, др Милош Гостиљац, сестрић покојног Радослава Радоњића:
– Сви од предака наслеђујемо не само боју гласа или очију, но и оно што су учинили и све што нису.
Иначе, у књизи „Затамњена прошлост – историја Равногорског краја – 3” чији је један од аутора Горан Давидовић, на страни 207. у фусноти с позивањем на „Хронику села Јездина у рукопису” Недељка Јешића наводи се нешто другачија прича о истом догађају:
„Једне вечери почетком новембра 1945. четници Мића Стефановић и Јарослав Милутиновић, као и војни дезертер Милојко Стефановић, сачекали су у заседи под Јелицом Витомира Савковића и претукли га. Неколико дана касније, 9. новембра, Велимир Цветић је открио у кући Косте Јовановића Ајдаче у Придворици бункер у коме су се скривали Драгослав Вучићевић Црњак, Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић. У бункер је убачена бомба од које је погинуо Драгослав Вучићевић док су се друга двојица предала, али они су истог дана на Јелици стрељани. Убрзо после ликвидације ове тројице четника властима се предао и Милојко Стефановић који је осуђен на краћу временску казну. Патроле КНОЈ-а су у новембру такође убиле Мићу Стефановића у потери.”
Милисав Милутиновић је као петогодишњи дечак, био је заједно с мајком Павом 14 дана у затвору КНОЈ-а у Чачку („Да би тако намамили тату који се крио”).
Извор: Блиц, Политика
Приредио: Хронограф
