На месту данашњих Скелана, вароши са 1.500 душа, у другом веку после Христа блистао је пуним сјајем – Муниципијум Малвезиатијум, значајан римски административни центар ове регије и дом за 40.000 цариника, рудара и чувара империјалног пута.
Остаци архитектуре римског града са око 140 метара квадратних јединствених и изузетно добро очуваних подних мозаика, споменици са натписима и рељефима, само су део огромног археолошког богатства које је откривено у Скеланима.
Ово археолошко благо пронађено је приликом истраживања од 2008. до 2017. године која су довела до епохалних открића да се у том делу Сребренице налазило велико античко насеље. Резултати истраживања представљени су на скупу који је организовао Археолошки музеј „Римски муниципијум“ из Скелана.
Из вековног мрака, на три локације недалеко од обале Дрине, заборављени град са императорском палатом у центру излази на видело: пред очима радозналаца појављују се величанствени мозаици, скулптуре и антички споменици, а укупно 80 вредних предмета преосталих на овом подручју пуким случајем – спасио их је пре тачно 110 година велики поводањ о коме је Иво Андрић писао.
„Прва истраживања Муниципијум малвезиатијума обављао је од 1896. до 1898. Карло Пач, аустроугарски историчар (био је и министар финансија). Највише остатака римског града пронашао је на три локације. Он је 80 сакупио и одложио у једну од базилика са највишим зидовима, с намером да их пребаци у Беч. Међутим, догодила се велика поплава, Дрина се излила, покренула су се клизишта, мислило се да је вода све однела“, објашњава мр Милица Котур, руководилац конзерваторских радова Републичког завода за заштиту споменика културно-историјског наслеђа Републике Српске.
Захвални Пачу што је желео да драгоцености „пресели“ у Беч не можемо бити. Међутим, он је направио тлоцрт муниципијума, све је евидентирао, исцртао је споменике и комплетно истраживање објавио у Земаљском гласнику музеја Босне, исте године. На основу његовог рада, започета су садашња истраживања, а велики посао стигао је до фазе конзервације.
Пред знатижељницима указали су се обриси велелепне римске грађевине, императорске палате која се налазила у средишту римског града, административног центра регије. До сада откривени део захвата 900 квадратних метара и обухвата велики број просторија, ходнике, два полокруга, хипокауст – подно грејање, остатке зидног сликарства у три слоја, сведочанство да је велелепна грађевина дуго била у функцији. Најзначајније откриће је подни мозаик на 100 квадратних метара, највећи на западном Балкану, чија је половина сачувана и реконструисана. Овдашњи чувени мајстори, Осећани, претходних дана президали су већ 250 метара до јуче урушених зидова, широких 60 центиметара, већи део подигли су до 115 центиметара висине…
Грађевина је, према истраживању Ђорђа Јанковића, била у употреби до почетка 4. века, а верује се да је страдала у војном сукобу.
„Свих 80 предмета из прва три века после Христа налазе се у Археолошком музеју Римски муниципијум у Скеланима, реч је о надгробним споменицима, стубовима, украсним венцима, надвратницима, жртвеницима, новчићима… Још толико споменика највероватније се и даље налази под земљом, испод куће где због нерешених имовинско-правних односа још увек не можемо копати“, додаје Свјетлана Марковић, директор Археолошког музеја у Скеланима.
„Споменици су посвећени боговима Јупитеру, Силвану, тријади Јупитера, Јуноне и Минерве… Колико је римска империја била присутна на овом простору, говори податак да је у другом веку на Дрини било 17 мостова, а данас их је троструко мање.“ Истраживања археолога мр Мирка Бабића показала су да се у овом подручју у римско време ковао новац, експлоатисане су руде, ницале су колоније, грађене су палате и војна утврђења. Скелани су били политички, Сасе привредни, а Факовићи војни центар области.
У будућности биће истражен шири појас око велелепне римске грађевине у центру Скелана. Зидови и јединствени мозаик биће наткривени, а античко наслеђе изгледаће као слични, у овом тренутку далеко познатији споменици римске културе широм света.
За до сада урађени, велики посао, новац је издвојила Влада Републике Српске. Римски муниципијум у Скеланима проглашен је за национални културни споменик Републике Српске.
Мозаик Горгоне
Уз величанствени подни мозаик, стручњаци на терену реконструишу и изузетно добро сачуван Горгонеион, мозаички приказ Медузе – најпознатије од три Горгоне.
Како се дошло до открића
Од 1896. до 1898. Карло Пач обавља прва истраживања, с намером да благо пребаци у Беч – 2008. археолог мр Мирко Бабић, директор Музеја Семберије у Бијељини, и Нада Јовановић, директор Народне библиотеке у Сребреници, започињу истраживања на три локације. – 2012. срушен Задружни дом испод кога се налазио Муниципијум Малвезиатијум – 2014. напредују истраживања велелепне грађевине, средишта римског града и почиње конзервација.
Пројекат ископавања водила је Надежда Гавриловић Витас, уз супервизију Славише Перића, директора Археолошког музеја Србије, и надзор Љубице Срдић, из Завода за заштиту споменика културе РС. Конзерваторске радове води мр Милица Котур из истог завода.
Скелани из године у годину имају све више посетилаца, али археолошко налазиште више посећују стручни и научни радници него туристи – рекла је директор ове установе Свјетлана Марковић.
Директор Туристичке организације РС Нада Јовановић каже да ће музеј на отвореном, који ће бити изграђен, привући туристе.
– Овде су долазиле новинарске екипе из целог света и сви су одушевљени. Међутим, да бисмо привукли и друге посетиоце неопходно је да локалитет буде наткривен, а сви споменици на једном месту – сматра Јовановићева.
Професор са Археолошког института у Београду Славиша Перић оценио је да локалитет у Скеланима има потенцијал да постане археолошки центар.
– Овај локалитет би требало истраживати још неколико деценија и направити археолошки парк за проучавање античког периода за цели простор РС – сматра Перић.
У истраживањима на подручју Скелана учествовали су археолози Мирко Бабић из Бијељине и Ивана Грујић из Требиња. Грујићева каже да је значај археолошког локалитета Скелани огроман, јер се ради о римском граду који је добио статус муниципијума у првом веку. Грујићева каже да се дошло до сазнања да се у Скеланима у периоду римске доминације на простору БиХ налазио град који је већ у првом веку био значајан за главне царске градове па и Рим.
– Од Муниципијума Малвезијатума почиње експлоатација сребра која се у 2. и 3. веку развила у Домавији из које је дистрибуирана руда до Сирмијума, једне од четири престонице римског царства, који се налазио на простору данашње Сремске Митровице – рекла је Грујићева.
Истраживања
Сада представница Министарства просвете и културе РС Милица Котур оценила је да је археолошко налазиште у Скеланима једно од најзначајнијих у Српској.
– Предстоје године истраживања, јер је до сада откривен само мали део археолошког богатства – рекла је Котур. Археолошка истраживања од 2008. до 2017. године финансирала је Влада РС.
Извор: Глас Српске / Новости
