Још једном, укратко: ЗАШТО треба рећи НЕ празнику „НОЋ ВЕШТИЦА“

Иако је последњих година много писано и објашњавано, већина нас су или од скора православни или недовољно познају православље, те је велики број оних који и даље не разумеју зашто се не треба поводити за новом модом слављења америчких празника, поготову онога под називом „Ноћ вештица“. Ево зато најсажетијег могућег објашњења.

Као прво, у ноћи новогодишње светковине, друиди, који су били жреци келтског култа, упућивали су народ да погасе сва огњишта и светла. На само вече светковине паљена je огромна ломача од храстових грана, које су по њиховом веровању биле свете. На овој су ватри гореле жртве у виду усева, животиња па чак и људских бића, као понуде да би се умилостивио и приволео Самаин, господар смрти. Веровало се и да Самаин, задовољан њиховим обредним понудама, дозвољава душама мртвих да дођу у своје домове на овај дан у празничну посету.

Управо из овог веровања је настао обичај тумарања по ноћној тмини у костимима духова, вештица, баука, вила и демона, јер су живи улазили у дружења и општење са мртвима помоћу онога што је било, и још увек јесте, ритуални чин имитације, преко костима и тумарања по мрклој ноћи, баш као што се верује да душе мртвих лутају.

Друго, и дијалог “превара или чашћење” (“trick or treat”) је неодољив део овог система веровања и обичаја. Веровало се да душе мртвих које су ушле у свет таме, трулежи и смрти, и стога у присној, ропској вези са Самаином, господаром смрти, током своје празничне посете живима пате због огромне глади.

Из овога је настало данашње упражњавање прошње, кoje је било ритуална имитација онога за шта су Келти веровали да су активности душа мртвих, док су у својој празничној посети. У вези с овим је још једно тумачење да, уколико се душе мртвих и њихових имитатора не умилостиве “чашћењем”, то јест понудама, тада ће се гнев и љутња Самаина, чији су гласници и слуге постале те душе и њихови имитатори, појавити кроз некакав низ превара или клетви.

С гледишта Православља, учествовање у овим активностима на било који начин је грех, јер je идолопоклоничко, права издаја нашег Бога и наше свете вере. Јер ако учествујемо у ритуалној активности опонашања мртвих облачећи њихову одору или тумарајући по мраку, или просећи са њима, ми смо онда добровољно ступили у дружбу са “мртвима” (злим дусима), чији господар није, како су Келти веровали, Самаин, него Сатана – нечастиви који стоји насупрот Богу. Затим, уколико прихватимо дијалог “превара или чашћење”, ми наше понуде не дајемо невиној деци, но заправо Самаину, господару смрти коме су деца дошла да служе као имитатори мртвих, тумарајући по ноћној тмини.

И најзад, има и других обичаја везаних за празник Хелоувин којих се треба клонити. Као што je горе поменуто, у ноћи келтске новогодишње светковине, друидски жреци су давали упутства својим верницима да погасе огњишта и светла и да се окупе око жртвене ватре како би дали своје понуде и одали пошту господару смрти. Управо због тога што је ово била света ватра, од ње је требало узети пламен за расвету у Новој години и њоме поново упалити огњиште.

Из овога je настао обичај прављења фењера у облику главе – “фењер Џек” (у САД “тикванка”; у ранијим временима коришћено je друго поврће), који је био ножем обликован као лобања мртваца и користио се да пренесе нову светлост и ватру до сваког дома у коме се преко ноћи тај фењер остављао да гори. Чак и само коришћење “фењер Џека” садржи учешће у овој паганској светковини мртвих која слави келтског бога Самаина. Православци не смеју ни на какав начин да учествују у таквим стварима, него треба да пале свеће и кандила пред иконом Господа, Majкe Божје и светаца.

За нас је најважније, да као Хришћани, схватимо да je наш највећи непријатељ Зли, који надахњује појединце и народе да греше против човечности, и који их спречава да дођу до познања истине. Док не схватимо да нам је Сатана непријатељ, неће бити наде за наше духовно напредовање. “Јер не ратујемо против крви и тела, но против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју” (Еф. 6,12).

Надам се да је сада много јасније. Мир и радост од ХРИСТА Бога.

Из беседе Епископа Руске Заграничне Цркве Кирила.