Градски завод за јавно здравље пријавио је епидемију малих богиња у Београду, али то не значи да је проглашена епидемија што би подразумевало одређене мере попут забране посете болницама, јавног окупљања…
Заводи су у обавези да пријављују сваки случај заразе, а како су морбиле болест која је предвиђена за елиминацију и један случај заразе сматра се епидемијом.
У Београду није проглашена епидемија, што, иначе, може да учини само Министарство здравља и то на предлог Института за јавно здравље Батут.
Епидемија неке заразне болести проглашава се када постоји масовно обољевање људи са тешким обликом болести, а у појединим случајевима чак и смртним исходом, и када оболевање има утицаја на економске и друштвене токове.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” саопштио је да је пет особа у Београду оболело од малих богиња и да су све те особе биле у контакту са оболелима из српских енклава на Косову и Метохији.
Оболели нису били вакцинисани, односно „непознатог су вакциналног статуса”.
Међу оболилима има и деце и она су збринута у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, док су одрасли смештени у Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, наведено је на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Код једне од оболелих особа дијагностикована је упала плућа, што је једна од тежих компликација малих богиња.
Од почетка октобра на територији Србије регистровано је 65 случајева малих богиња и то у српским енклавама на КиМ, Бујановцу, Краљеву, Београду.
Закључно са данашњим даном, 8. новембром, на територији Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована су укупно 65 случаја малих богиња.
У првих девет месеци у Србији је регистровано је 12 случајева малих богиња из пријављених епидемија у Општој болници Крушевац, популацији града Крушевца и Општој болници Сремска Митровица/Дом здравља Сремска Митровица, наводи се у саопштењу.
Најмлађа оболела особа је узраста три месеца, а најстарија 48 година. Највећи број оболелих је у узрасној групи старијих од 20 година.
Већина оболелих особа, 92 одсто, је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих, 63 одсто је било хоспитализовано или је хоспитализација у току.
Од тежих компликација малих богиња регистрована је упала плућа код пет оболелих особа.
Епидемија на Косову и у Бујановцу
Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Косовска Митровица, надлежан за територију српских енклава, је 23. октобра пријавио Институту за јавно здравље Србије епидемију малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом.
На наведеној територији до 8. новембра регистровано је 55 особа са клиничком сликом малих богиња, од којих је код 11 лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак.
Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Врање је 1. новембра пријавио Институту епидемију малих богиња на територији општине Бујановац, са двоје оболелих код којих је лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак.
Обе особе су оствариле контакте са оболелима од малих богиња на Инфективној клиници КЦ Приштина.
Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање те болести у Србији.
У складу са препорукама Института за јавно здравље Србијена територији Србије интензивно се спроводи
вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа у зраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година.
Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоности, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, на територији Републике.
Танјуг/Н1
