Село Мркоњићи са свега 11 становника и двадесетак камених кућа смештених у врлетима Поповог поља надомак Требиња последњих година оправдано стиче епитет херцеговачке „свете земље“. Наиме, сеоце у којем 1610. године рођен Свети Василије Острошки, чије је крштено име било Стојан Јовановић, сваке године походи све већи број верника, како би се помолили светитељу који је због исцелитељских моћи у народу назван Василије Чудотворац.
У готово пустом селу на темељима куће Јовановића подигнута је црквица посвећена светитељу, коју редовно посећују и одржавају монахиње требињског манастира Светих Апостола Петра и Павла. Будући да је све више поклоника који посећују родно место Василија Острошког, планирано је подизање црквено духовног центра у Мркоњићима чију ће изградњу финансирати и Република Србија, како је најављено током овонедељне посете председника Србије Александра Вучића Требињу.
Игуманија требињског манастира Светих Апостола Петра и Павла, сестра Павла, каже да би комплекс требало да се гради у непосредној близини храма посвећеном Светом Василију.
“Ова црква је метох нашег манастира, али овде нема услова да монахиње стално бораве и зато се родила замисао да се направи манастирски конак. Међутим, пошто све више верника долази на поклоњење светитељу то је прерасло у идеју да се изгради духовни центар како бисмо примили све који желе да преноће у Мркоњићима као што то обично чине у манастиру Острог“, прича игуманија Павла.
Игуманију је екипа Танјуга затекла док је са сестрама из манастира осликавала цркву, која је почела да се гради почетком деведесетих, а освештана је 1996.године.
“Многи по повратку из манастира Острог свраћају у Мркоњиће да се поклоне на овом значајном месту, а 12. маја дође и по 15-20 аутобуса. Када је обележавано 400 година од рођења Светог Василија дошло је око 10.000 људи“, каже игуманија и наставља причу о месту у којем је растао светитељ.
Скреће нам пажњу на дрво испред цркве – кошћелу стару више од 400 година која, кажу, расте само у Херцеговини.
„Са овог места Василије је гледао према манастиру Завала у који је отишао већ са 11 година, а у којем је игуман био његов стриц Серафим. Тамо је научио богослужбени типик, а касније је прешао у манастир Тврдош где је рукоположен за јеромонаха, потом и за митрополита захумско херцеговачког. Годинама је био у манастиру Тврдош где је држао и школу. Касније је прешао у Црну Гору, у острошке стене, и тамо је остао до краја живота“, наводи игуманија.
Како каже, залагањем мештана и сестринства манастира Светих Апостола Петра и Павла претходних година обновљен је и други храм у селу, камена црква Светог Николе која је стављена под заштиту Завода за заштиту споменика.
Направљен је и паркинг испред храма Светог Василија и асфалтирана некада камена и стрма стаза која води од главног пута до некадашње куће светитеља.
Игуманија истиче да је веома значајна донација од 400.000 евра коју је, како наглашава, обезбедила Влада Србије за изградњу духовног центра у оквиру којег је планирана градња конака за монахиње, конака за посетиоце, сувенирнице и просторија за трибине и предавања.
“Ми смо као манастир урадили колико смо могли, али да би се направио такав верски центар потребна су много већа средства“, указује игуманија.
Уверена је да ће у том значајном подухвату за Мркоњиће, као и раније, помоћи и мештани овог краја који, каже, гаје велико поштовање према Василију Острошком.
“Народ се саживео са Светим Василијем који му је много помагао, а помаже и дан данас. У Херцеговини је обичај да се његово име никада не изговара седећи, него се устане и прекрсти“, наводи саговорница Танјуга.
Верницима који посећују Мркоњиће о Василију Чудотворцу и његовим чудотворним делима приповеда и црквењак Неђо Бошковић који је пре 63 године рођен у овом сеоцету.
Процене су, каже Бошковић, да је родно место светитеља посећеније од већине манастира у Херцеговини, осим од манастира Тврдош и херцеговачке Грачанице.
Неђо памти приче старијих мештана о херцеговачком “светом месту“, па и ону како је 1938. на сеоском гробљу из 12. века откривен гроб мајке Светог Василија, Анастасије Јовановић.
Каже да његови преци нису знали да је у селу Анастасијин гроб јер су, каже, Мркоњићи у последња четири века два пута расељавани у ратовима.
Први пут у Кандијском рату средином 17. века, када је део мештана стигао до Задра и Равних Котара, а други у околину Херцег Новог, док су у другој сеоби, бежећи од Турака отишли у залеђе Задра.
Неђо тврди да су ретки случајеви у хришћанству да је познато где су гробови родитеља једног светитеља.
Додаје да се не зна тачан датум када је гроб откривен, али да је из прича старијих Мркоњчана чуо да га је 1938. пронашао мештанин Трипко Милутиновић.
Трипко је, приповеда Неђо, тада имао 78 година, а мештанима је препричавао како су се на раскршћу главног пута и стазе која води у Мркоњиће изненада пред њим појавили старији монах дуге седе косе и браде и дечак од 10 година.
“Трипко је причао је да га је монах ословио по имену и замолио да пође с њима до оближње цркве Светог Николе. Кад су дошли тамо, монах је измерио седам корака од десног угла цркве до места где се налазио мали крст. Монах му је рекао да пренесе свештенству и народу да је то гроб мајке Василија Острошког.
Док се Трипко сагео да види крст, монах и дечак су нестали. Како другачије то објаснити него као чудесно указање“, наводи Бошковић.
Истиче да припадници свих вера поштују Василија Острошког, а у комунизму су, каже, чак и атеисти долазили да му се помоле.
Цркву на темељима родне куће Василија Острошког у почетку су градили мештани Мркоњића, а када се, каже, после неколико акција прочуло да се зида, помоћ је стизала и из околних села у којима су живели православци, католици и муслимани.
“У то време сам живео и радио у Дубровнику, а Дубровчани су по мени слали прилоге за изградњу. Мислим да је за годину дана било више од 4.500 прилога, а међу приложницима је било неколико стотина католика и муслимана. У Мркоњиће данас, као и у Острог, свараћају људи свих вера и без разлике поштују Светог Василија“, истиче саговорник Тањуга.
Раде Бошковић, који је рођен у Мркоњићима, а данас живи у Требињу, прича да је то село некада имало 48 домаћинстава и око 360 чељади, док у њему данас живи свега 11 мештана старијих од 70 година. Мештани Мркоњића су, каже Раде, одувек живели од земљорадње и сточарства као и сви у овом делу Поповог поља, а тако живе и данас. За Херцеговце су Мркоњићи, каже Раде, духовни центар, место саборности и молитве за припаднике свих верских конфесија, а најављену изградњу црквено духовног центра сматра посебно важном.
“У име мештана захваљујем мајци Србији, Влади Србије и председнику Александру Вучићу на помоћи. Надамо се да ће ускоро почети изградња духовног центра и да ће у догледно време бити завршен и да ће Вучић доћи на свечаност поводом отварања“, рекао је Раде Бошковић.
Танјуг/Хронограф
