Због учесталих насртаја на српске културно-историјске вредности, у које спадају и златни љиљани династије Котроманић, неопходно би било разјаснити њихову симболику и историју. Многи Срби их одбацују због догађаја из рата, због тога што су их у сукобу користили босански муслимани, а има и оних који нису упознати са симболиком љиљана. С друге стране, босански, а поготово рашки муслимани их крајње нехералдички, често контрадикторно тумаче.
Љиљан је један од најзаступљенијих хералдичких мотива у Европи. Тако их срећемо и на нашим просторима. Код нас су у масовнијој употреби од времена Немањића. Љиљане, осим на грбовима племићких породица срећемо на црквама, фрескама, новцу. Верује се да су у српске земље доспели преко Источног римског царства, где се љиљани чврсто везују за култ Св. Трифуна заштитника Никејског царства, док су други мишљења да је пристигао са краљицом Јеленом Анжујском. По свим доступним подацима биће да су доспели преко Византије, јер најстарије приказе љиљана налазимо у српском приморју, далеко пре Немањића, па тако их видимо и на гробним плочама манастира Превлака из IX-X века.
Симболика хералдичког љиљана ослања се на стихове Старог завета, Новог завета и на култ Богородице.
Што се тиче Старог завета поменућемо само неке:
Књига пророка Осије – 14. глава
5. Бићу као роса Израиљу, процветаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета Ливанска.
6. Рашириће се гране његове, и лепота ће му бити као у маслине и мирис као Ливански.
Друга књига дневника – 4. глава
5. Дебљина му беше с подланице, а крај му беше као крај у чаше, као цвет љиљанов, а примаше три тисуће вата.
Песма над песмама – 2. глава
1. Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу.
2. Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
Симболика љиљана се у стиховима Новог завета ослања на Евангелије по Матеју (6:28и29) и Евангелије по Луки (12:27).
Матеј – Беседа на гори господа Исуса Христа- глава 6.
28. И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
29. Али ја вам кажем да ни Соломон у свој својој слави не обуче се као један од њих.
Спој три латице у горњем делу хералдичког цвета љиљана сматра се као директна алузија на Свету Тројицу, док бели љиљан симболише чистоту, непорочност Богородице и изабраност. Бели крин је у хришћанској иконографији атрибут Арханђела Гаврила као благовесника, који их држи у својој руци.
У Европи су били најзаступљенији у Француској чији је грб до 1376. године био „посутим“ љиљанима, што је директно асоцирало на Пјесму над пјесмама, „Што је љиљан међу трњем“ оно што је Израиљ међу народима мислећи на изабраност, то је француски краљ међу краљевима. Од поменуте 1376. грб Краљевине Француске састојао се од три златна љиљана што је симболисало јединство љубави Светога Тројства према Краљевини Француској.
Код нас их још налазимо код краља Драгутина који на новцу има приказну љиљанову круну и скиптар. Затим код Драгутиновог брата краља Милутина, на новцу који је ковао. На наличју Милутиновог новца налази се Исус Христос који седи на престолу, а са његове леве и десне стране налази се по љиљан, што директно алудира на две Христове природе.
Срећемо их и на круни Стефана Владислава, као и на новцу краља Стефана Дечанског, цара Душана и Уроша. На которском динару на реверсу приказан је краљ Душан са криновим скиптром. На портрету из Пећке патријаршије насликаном у цркви Св. Димитрија око 1345. приказан је краљ Душан у одежди посутој љиљанима, што се може тумачити као асоцијација на Песму над песмама – „Што је љиљан међу трњем“. Кринови су приказани и на племићким грбовима. У српској хералдици јасно су дефинисани на грбовима Хребељновића, Павловића, Котроманића и другим. Међутим најјасније су дефинисани на грбу Котроманића.
Љиљани се први пут јављају на грбу Котроманића после крунисања Твртка за краља 1377. године. До тада на грбу Котроманића није било љиљана, него се првобитни грб састојао од траке у плавом пољу, што се види из печата бана Стефана Другог и бана Твртка. Важно би било истаћи да је Твртков грб поред љиљана садржао у траци лозу са крстовима, у лози их је било као и љиљана по три са обе стране. Срећемо их и на краљевском печату где се поред грба са љиљанима налази и грб са двоглавим орлом којег је у Босну управо увео Твртко.
Поред грба и краљевског печата, налазе се и на златнику краља Твртка. На златнику се поред грба са обе стране налази по љиљан, слично златнику краља Милутина код којег је, како је већ речено на новцу уместо грба био Исус Христос, са чије се обе стране налазио по љиљан. На слици “Христос с донатором“ из 1460. године Јакупа Бенинија, последњи краљ Стефан Томашевић, представљен је у црвеној одежди посутој златним љиљанима. Мотив љиљана налазимо и на надгробним споменицима наших предака, на мраморју. Што показује приврженост хришћантву и православљу, знајући да је Црква босанска од настанка православна.
Када све сагледамо, почевши од тога да крин симболише Свету Тојицу; од манастирских фресака до краљевских регалија, видимо да је хералдички крин хришћански мотив. На овим просторима их налазимо и код Немањића и код Котроманића, с тим да их Котроманићи преузимају од Немањића, после Твртковог крунисања у Милешеви 1377. године. Сходно томе Срби би, као баштиници оне старе државе Босне, требали са поносом истицати љиљане, знамење предака.
Милан Радуловић
Литература:
Ацовић, Д. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике.
Радаковић, Б. (2013, 3 1). Чији су златни љиљани?
Boutell, C. (1890). Heraldry, ancient and modern : including Boutell’s Heraldry. London ; New York: F. Warne.
Ellwood, W. P. (1975). Saints, Signs, and Symbols. London: S.P.C.K.
The Fleur-de-lis. (2013, 2 3).
