Острво Назино је пусто и ненасељено речно острво које се налази на око 2.400 километара североисточно од Москве. На то острво је послато 6.200 несретних душа осуђених јер су „мање вредни“ у програму егзила руске владе 1933. године, а прави хорори који су тада настали тек су 2002. године изашли на видело.
Наиме, како је Хитлер имао порив за стварањем савршене расе Аријеваца, тако је и Стаљин желео да „очисти“ Русију. Али, једина је разлика била у томе што их Стаљин није слао у концентрационе логоре, него у ненасељене делове те огромне земље са девизом „преживите или умрите“, пише британски таблоид „Сан“.
Своје је поступке правдао популационом политиком насељавања изолованих делова земље. У тим програмима је протерано чак 50 хиљада људи, а план је био да их буде два милиона.
Скупину од 6.200 људи посланих на Назино чинили су „нежељени елементи“, односно махом инвалиди, тешко болесни људи, велика сиротиња, криминалци – нитко ко би реално могао преживети и успешно населити неко подручје, али било је очито да их њихова „Мајка Русија“ не жели.
Предвиђено је да умру
Покупили су их са улица, болница и њихових домова 1933. године, потрпали у возове и одвели у беспуће, где су их потом натерали да уђу у чамце који су их довезли реком до Назино острва. Већ при путовању је умрло 27 људи. На острву нису постојали никакви услови за преживљавање, нити су им их такозвани чувари хтели омогућити. Једина ствар коју су од њих добили је било брашно. Њега су мешали са водом из реке, па их је већ на почетку погодила дизентерија која је већ прве ноћи у њиховом новом „дому“ убила 295 људи.
Стражари их ловили као животиње из забаве
Једина и стварна улога стражара био је пратити „напредак“ оних који преживе. Из забаве су их често ловили и убијали, а свако ко је покушао побећи, био је убијен.
Није било хране, лекова, алата, а изгладнели и исцрпљени људи умирали су као муве. На острву је убрзо почело да влада тиранија и страх које су ширили чувари, а убрзо су уследила канибалистичка убиства. Француски историчар Николас Верт је записао:
– Већ 24. маја откривено је 70 тела, а пет од њих су била без јетре, срца, плућа и делова меса (груди, листови).
У више прилика, група криминалаца би се бавила израђивањем импровизованих сплавова за бег којим су мамили слабије појединце, а кад би их довели довољно близу, убили би их и јели њихово месо. Стражари су, наравно, знали за то, али нису реаговали.
Послао још 1.200 душа људима који су се претворили у звери
Упркос катастрофалном Стаљиновом плану за проширење насеља уз обалу острва и изван њега, Стаљин је послао још 1.200 људи на острво. Истог тренутка дошљаци су нападнути од стране изгладнелих људи који су се већ предали канибализму – као јединој опцији за преживљавање.
Многи су покушали да побегну са острва на импровизованим сплавовима, али низводно није било ничега осим ненастањиве пустоши. Они који су успели да побегну су се или удавили или смрзли на смрт.
Појединци су покушали да побегну из насеља, али би их стражари ловили из забаве и убијали их.
Из самог очаја они који су преживели окренули су се канибализму. У неколико наврата, група њих правила бих сплавове како би намамили слабије појединце у своју групу, а када би их довели довољно близу, убијали би их и јели њихово месо. Све се то дешавало под будним оком стражара, који су и даље терали депортоване да наставе са планом и створе радно насеље на острву.
Један преживели испричао је своју причу Друштву грађанског права:
„На острву је био стражар по имену Костја Веников, млад човек. Удварао се једној лепој девојци која је тамо послата. Он је чувао и штитио. Једног дана морао је да оде на неко време и рекао је једном свом колеги да поведе рачуна о њој, али са свим тим људима тамо, друг није могао много да учини…
Људи су ухватили девојку, везали је за дрво, одсекли јој груди, мишиће, све што су могли да поједу, све, све…Били су гладни и морали су да једу. Када се Костја вратио, она је још увек била жива, покушао је да је спаси, али она је изгубила сувише крви.“
Све су заташкали
Комунисти су склонили сву документацију о овоме и познато је да би убили свакога ко је покушао да открије истину која се крила иза „острва“.
Совјети су плански уништили већину документације везану уз „план насељавања“, па тако и податке везане уз острво Назино. Ипак, уз притисак јавности 2002. су поднели један извештај у којем су навели како је на острву умрло више од 4.000 људи.
Совјетски извештај о томе шта се заиста десило није објављен све до 2002. године.
Извор: Блиц, Курир
