25. новембра 1918. године у Новом Саду Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих словена Бачке, Баната и Барање доноси одлуку да се одвоји од Угарске и припоји Краљевини Србији. Дан пре – 24. новембра 1918. године скупштина у Руми такође доноси одлуку да се Срем припоји Краљевини Србији.
Годишњицу овог догађаја увек прате ситне терминолошке грешке које су битне због каснијих АВНОЈ-евских граница и данашњег разграничења са Хрватском.
Војводина, односно Српско Војводство је настало и нестало у револуцијама 1848. године и укључивало је Срем са Вуковаром, Бачку, пола Баната и Барању са једним њеним мађарским делом. Већ 1849. године бива замењено Војводством Србије и Тамишког Баната које је укинуто 1861. године. Од тада па до краја Првог светског рата, Војводина постоји само као идеја.
Тек 1918. долази до поновног аутономног организовања Срба, Буњеваца и Словена на тим територијама и Народном скупштином се Бачка, Банат са Темишваром и Барања са Печујем прикључују краљевини Србији; а дан раније и Срем са Вуковаром.
Разграничењима са Мађарском и Румунијом, Печуј и Темишвар остају ван граница краљевине СХС/Југославије. До 1930. године, Вуковар је део Срема а јужна Барања са Белим Манастиром део Баната.
Тек тада, Вуковар се прикључује Савској бановини, да би после 1945. и комунистичких одлука припао Социјалистичкој Републици Хрватској, заједно са Белим Манастиром.
У грађанском рату, на овим територијама се формира САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем, која ће касније постати источни део Републике Српске Крајине.
Милошевићевом издајом, Книнска Крајина пада под контролу нове независне државе Хрватске, а некадашње западне делове Српског Војводства, Вуковар и Барању преузмају Уједињене нације. Тек 1998. долази до мирне „реинтеграције“ у Хрватску, чиме одлуке Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена из 1918. године коначно постају ништавне.
Пошто је оваква историја непријатна по све власти после ’95, онда се у медијима данашња годишњица поједностављено представља као тренутак када се Војводина, наводно у садашњим границама аутономне покрајине, прикључила краљевини Србији. Историја показује да то једноставно није тачно, него да су Барања и западни Срем са Вуковаром суштински део Војводине исто онолико колико су то и Суботица, Сремска Митровица и Вршац.
