Неколико дана пре свечаности поводом 50 година од Првог светског рата, у децембру 1964. године, по налогу Јована Веселинова, тадашњег председника Централоног комитета савеза комуниста Србије, на мермерној плочи која се налази у Спомен-костурници Колубарске битке, у крипти Цркве Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, преправљен је податак о броју Срба који су учесвовали у овом сукобу, са 250.000 на партији прихватљивијих 120.000!
Да би читава ствар изгледала још бизарније, побринули су се каменоресци који овај цензорски посао нису урадили како ваља, па се и данас, пола века од покушаја ове неуспеле препревке, на мермерној спомен-плочи могу видети оба уклесана податка?!
У Спомен-костурници Колубарске битке број погинулих преправљен са 250.000 на партији прихватљивијих 120.000
Милош Костић, бивши начелник државне безбедности колубарског среза, који је у време ове својеврсне „културне револуције“ био председник општине Лазаревац, после готово пола века ћутања ексклузивно за „Ало!“ износи детаље тајног састанка на коме је Веселинов, захтевао преправку „спорних“ података.
– Када је угледао број на плочи, једноставно је рекао: „Ово мора да се преправи. Довољно је 120.000“ – присећа се Костић конспиративног састанка одржаног у крипти цркве само три дана пре почетка свечаности поводом 50-годишњице Првог светског рата.
Међутим, то није био крај необичним захтевима, па је Веселинов, према речима Костића, тражио да каменоресци ишлајфују и оцила исклесана изнад камерних стубова у облику крајпуташа. Захтевао је и да се због безбедности гостију пробије бетонска плоча изнад костурнице, а на зиду цркве, преко пута улазних, пробију још једна врата – за излаз у случају нужде! Ипак, врхунац је уследио када је партијски вођа наредио да се сашије завеса и њоме у потупоности заклони поглед на олтар и унутрашњост цркве.
– Једино нисмо стигли да састружемо оцила, али су зато сви други налози без поговора и на време испуњени. А велика сомотска завеса, сашивена на сам дан прославе, успешно је од анатеме штитила бројне партијске и државне званичнике који су тог дана преплавили Лазаревац – каже Костић.
Јединствена у свету: Храм Светог великомученика Димитрија изграђен је 1939. поводом 25-годишњице битке, према пројекту Ивана Рика. У костурници ове спомен-цркве сахрањено је око 20.000 српских и 30.000 непријатељских војника погинулих у Колубарској бици, која се водила од 16. новембра до 15. децембра 1914. године. Ни на једном другом месту није сахрањен оволики број погинулих припадника две супростављене војске и по томе је овај храм јединствен у свету.
Када је одлазио, видевши да се црква налази на узвишењу, Веселинов је свом домаћину успут поручио да ће се после прославе побринути да спомен костурница добије засебан улаз.
– Баш се наместило. Идуће године копамо тунел до костурнице, она са црквом не сме да има никакве везе – преноси Костић речи Веселинова и додаје да ова његова замисао никада није спроведена у дело јер је тадашњи патријарх Герман преко својих веза у врху партије успео да спречи реализацију сулуде замисли.
Ускоро нова преправка
Миодраг Алексић, председник Савеза потомака ратника од 1912. до 1920. у Лазаревцу, каже да ће неправда ускоро бити исправљена. У белом мермеру, иначе, првоботно је било исклесано: „Једна од највећих у ратној историји српског народа Колубарска битка вођена је 30 дана на фронту дугом 150 километара против двапут бројнијег и несравњиво јаче опремљеног завојевача велике Аустроугарске царевине. Тада слободна српска земља бацила је у овај судбоносни судар све своје одбрамбене снаге – 250.000 бораца…“
Гане Ђорђевић, Ало
