Сваки нормалан човек, нормалан је, заправо, само делимично…
Сигмунд Фројд био је аустријски лекар, психијатар и један је од најконтроверзнијих научника 20. века. Његов допринос психологији, психијатрији и психоанализи је немерљив. Један је од најбриљантнијих и уједно најоспораванијих научника на том пољу, свих времена.
Његова рад до данашњег дана ствара турбуленције и подељена мишљења у научно-истрачивачком свету на пољу психијатрије.
Фројд се сматра оцем и утемељивачем модерне психоанализе. Његов рад и истраживање обележиле су две велике теорије и открића – објаснио је мистерију људског сна и први пронашао универзални кључ ка људској подсвести.
Имао је размишљања која су се дубоко разликовала од тада чврсто утемељених и ригидних друштвених норми и није се либио да их наглас изговори, због чега је био мета најоштријих критика.
Сматрао је да „мало лудила“, одсуства дисциплине и допуштања себи да начинимо грешку – чини здравог човека. Јер, преозбиљан човек, онај који је увек у балансу са собом и свиме око себе, „непогрешив“, је заправо опсесиван и човек у великом страху који се плаши сопствене сенке и онога што из ње може „изаћи“, а то све га чини опасним. Фројд је сматрао да оваква „стерилна“ стуктура личности може потенцијално бити веома опасна.
Представљамо вам нека од његових најзанимљивијих и најинтригантнијих размишљања о човеку:
– Величина вешег идентитета одређује се величином проблема који може да вас изведе из такта.
– Мушкарац је срећан са било којом женом док је не заволи.
– Пре него што дијагностикујете код себе депресију и ниско самопоуздање, обавезно се уверите да нисте окружени идиотима.
– Све што радите у кревету је предивно и апсолутно исправно. Важно је да се то свиђа обома.
– Пси воле своје пријатеље и уједају непријатеље, сасвим супротно људима који нису способни за чисту љубав и који увек мешају љубав са мржњом.
– Сексуалном девијацијом може се сматрати једино одсуство секса. Све остало је – ствар укуса.
– Идеална, вечита, очишћена од мржње, љубав постоји само између зависности и дроге.
– Неуроза је неспособност да се толерише нејасноћа.
– Што је беспрекорнији човек споља, то је више демона у њему.
– Ми никад нисмо рањивији него онда кад волимо, и никад тако безнадежно несрећни онда када губимо љубав.
– Први знак глупости је потпуно одсуство стида.
– Деца су потпуно егоистична; снажно осећају своје потребе и немилосрдно се боре да их задовоље.
– Људи су моралнији него што мисле, и много неморалнији него што могу да замисле.
– Већи део тога што је унутар нас је несхватљиво, а оно што је препознатљиво је – реално.
– Сваки нормалан човек, у ствари, нормалан је само делимично.
– Ако сте опростили човеку све, значи, завршили сте са њим, заувек.
– Време проведено са мачкама никад није протраћено.
– Против сваког човека човек се може бранити, али против похвале остаје беспомоћан.
– Ми више тежимо ка томе да избегнемо бол, него да сусретнемо радост.
– У тренутку кад човек почне да сумња у свој живот и своју вредност, он постаје болестан.
Стил Курир
