Већина хране у Русији потиче из врта иза куће. Модел кућног врта је у Русији толико успешан, да принос износи половину укупне пољопривредне продукције земље, а цифра се повећава пошто се све више људи прикључује покрету еколошких села.
У америчким листовима The Bovine и ProLiberty са дивљењем пишу о растућем тренду у Русији, гајењу хране у сопственом дворишту а који држава још и стимулише.
„ Замислите да живите у земљи где не само да је нормално да себи уредите своју сопствену парцелу без пореза и мешања државе, но да сте још и стимулисани да на тај начин унапредите како сопствену самосталност тако и снажно и здраво друштво. Замислите сада још да у тој земљи и ваши суседи такође имају своју парцелу и то у оквиру мреже нецентрализованих, економски одрживих, независних „еко села“ који производе више него довољно намирница да исхране целу земљу.“
С обзиром на индустријализовану масовну продукцију уз помоћ хемије и генетског инжењеринга то звучи као утопија , али земља која је описана је Русија у нашем времену. Како се показало, модел данашње руске пољопривреде цвета кроз милионе малих имања у породичном власништву, који су вођени по принципима органске пољопривреде. Највећи део намирница које се троше у земљи произведен је на тај начин.
За разлику од индустријализоване пољопривреде, огромног система зависног од хемикалија који преовладава, систем који заправо и није систем ради преко људи и за људе. Захваљујући владиној политици која стимулише самостална сеоска породична имања, а не похлепу хемијских концерна, може и хоће већина људи на приватним парцелама својих дача да гаји сопствене животне намирнице.
„ У основи руски баштовани демонстрирају да баште могу исхранити свет- није потребан генетски инжењеринг, никаква индустријска пољопривредна предузећа ни техничке новотарије да би били сигурни да ће свако имати довољно да једе.“ пише Леонид Шарашкин издавач издања „Звонећи кедри Русије“, у коме је објашњена историја овог пројекта, где човек поново долази у контакт са земљом и природом.
„Звонећи кедри Русије“ или књиге о Анастасији, усамљеници из Сибирске тајге је збирка од десет књига Владимира Мегреа, које су имале снажан одјек у целом свету и покренуле велики процес у људским срцима који води до повратка мајци земљи и истинским вредностима достојним човека као врхунца творевине.
Ове књиге у којима прелепа усамљеница из Сибира, са љубављу и лакоћом поново поставља човека на своје место у природи, у љубави и складу са целом творевином, су више него било шта друго до сада навеле милионе људи да начине промену у животу, корак ближе ка исконском човеку, морални препород.
Велики број насеља већ постоји по једноставним и смисленим принципима које је Владимир Мегре пренео у књигама.
Већина хране у Русији потиче из врта иза куће
„1999. је у Русији направљено отприлике 35 милиона малих породичних парцела, око 105 милиона људи близу 70% становника. Тамо се производи отприлике половина потрошеног млека, 60% меса, 87% воћа, 77% поврћа и 92% кромпира. Другим речима: просечан грађанин према томе моделу гаји сопствену храну и да снабдева породицу и окружење, а да га нико не притиска порезима и не зависи од хемијске, индустрије ђубрива итд.“
Период вегетације у Русији траје свега 110 дана, у другим крајевима могло би бити далеко више плодова, али травњаци око кућа су дупло већи од повртњака у Русији, а да ником не користе.
Модел кућног врта је у Русији толико успешан, да принос износи половину укупне пољопривредне продукције земље, а цифра се повећава пошто се све више људи прикључује покрету еколошких села.
