Европу можемо упоредити са гозбом, која се приближава крају. Европски пројекат ће се завршити у 2017. или 2018. години. То је изјавио митрополит Морфски Кипарске Православне Цркве Неофит, у интервјуу агенцији Agionoros, а преноси сајт Савеза православних новинара.
„Ми видимо, како се Европска унија распада, остаје само германска Европа јаких, са којом ми Кипрани нећемо имати никакве везе. Нажалост, као народ смо се кладили на погрешног коња. Удаљавање Европе од православља имало је моралне последице: они су озаконили разврат, идолопоклонство и обожили плот.
Велики српски светац Николај Велимировић писао је о томе, деценијама уназад: „Европско човечанство је направило савез са смрћу и уговор са папом, то је најјаснија чињеница од свих чињеница у светској историји за последњих двеста година. Европа сва мирише на смрт. Европски универзитети проповедају смрт. Европски књижевници описују смрт. Европски политичари раде за смрт. Европски васпитачи сеју смрт у душе омладине. Европа неће да зна за живот после смрти. Браћо моја, трагедија Европе је у томе што је одбацила царство Живота вечнога.“
Трећи светски рат почео је пре шест година у Сирији. То је предсказао свети Божји човек митрополит Сисанија и Сиатисте Антоније Компос (1920-2005). Непосредно пре свог упокојења он је рекао: „Када почну муке у Сирији, молите се. Одатле, из Сирије, ће све започети.“
„Молитва може померити планине. Уз помоћ Божју, могуће је избећи одређене догађаје или умањити последице зла. Бог је испуњен љубављу. Стога он и попушта да се све то деси, јер ми сами идемо директним путем у Ад, уз тај лажни свет који смо изградили, вођени неверјем и грамзивошћу“, упозорио је владика.
Да ли је у Сирији већ почео Трећи светски рат?
Ракетним ударима по сиријској ракетној бази Шајрат, амерички председник Доналд Трамп је послао бескомпромисну поруку не само Башару ел Асаду, но целом свету, пре свега Русији, Кини и Северној Кореји.
Међутим, америчка интервенција неће убрзати окончање шестогодишњег рата у Сирији, а још мање проналажење политичког решења. Напротив, постоји опасност да се ситуација још закомпликује, а не само стручњаци већ и поједини политичари, пре свега руски, тврде да Москва и Вашингтон никада нису били ближе директном војном сукобу, пише у опширној анализи „Радија Слободна Европа“ чије делове преносимо.
Стање у Сирији личи на “квадратуру круга” у којој се преламају, малтене, све геостратешке противречности савременог света, са директним ангажманом великих сила на различитим странама, што се први пут дешава од корејског рата (1950-53).
Асад се прерачунао?
Амерички удари су озбиљно упозорење сиријском председнику Асаду, који је очито погрешно протумачио претходне изјаве Трампове администрације да се помирила са његовим останком на власти.
Многи су затечени Трамповим потезом јер су само седам дана пре тога његови најближи сарадници говорили о нужности прихватања Асада као “политичке реалности”. Тако је државни секретар Рекс Тилерсон казао током посете Турској да ће о Асадовој будућности “одлучити сиријски народ” – што је протумачено као да САД више не захтевају његов одлазак, на чему је инсистирала претходна, администрација Барака Обаме.
Асад је очигледно погрешно калкулисао да су му одрешене руке. Такође, иако му је Русија заштитник, сиријски председник се можда прибојава да не буде избачен из игре у њеној евентуалној великој погодби са САД-ом, која би укључивала и друга питања, пре свега Украјину. Стога је желео да оваквом акцијом покаже да није пион.
После неколико дана у ваздушним ударима сиријских снага страдало је од хемијских отрова најмање 80 цивила у Идлибу, за шта је Запад оптужио Асада, док су он, Русија и Иран то негирали.
Уосталом, сиријски председник од доласка на власт 2000. године одбацује све оптужбе за злоупотребе, укључујући и умешаност у убиство бившег либанског премијера Рафика Харирија 2005. године.
Kако је Трамп радикално променио став
У сваком случају, није се могла предвидети тако жестока реакција новог америчког председника, тим пре што се противио сличној акцији 2013. када је у нападу хемијским оружјем, за шта је такође окривљен сиријски председник, страдало око 1.400 људи.
Шта је изазвало радикалну промену става америчког председника? Да ли, како је рекао, “брутална смрт већег броја људи, укључујући и предивне бебе, које су окрутно смакнуте у овом варварском нападу”, била “кап која је прелила чашу”?
Штавише, Трамп је критиковао свог претходника Обаму “јер је имао погрешну стратегију за спречавање таквих напада”. Наиме, Башар ел-Асад је прошао некажњено након поменутог хемијског напада 2013, иако је Обама пре тога јасно предочио да је употреба овог оружја “црвена линија” коју сиријски председник не сме прећи ако жели да избегне америчку војну интервенцију.
Међутим, упркос страдању више од 1.000 цивила, Обама је одустао од интервенције због противљења већине у Kонгресу. Стога је прихватио компромисно решење да Асад уништи све залихе хемијског оружја, што је гарантовала Русија.
Ризик од руско-америчких сукоба у Сирији
Амерички ракетни удари су и порука Русији која је несумњиво настојала да искористи вакум у последњих неколико месеци када је дошло до смене у Белој кући – а и надала се да ће са са Трампом лакше договарати – да ојача своју позицију у Сирији. Евидентно је да званични Вашингтон покушава да поврати иницијативу.
Kремљ је вероватно затечен америчком акцијом, коју је назвао “актом агресије”. Не само вербалне реакције, већ и конкретни руски потези на војном плану, указују на први поглед да ће Москва тешко пристати на било какав компромис са Вашингтоном око Сирије. Русија се, између осталог, осећа превареном јер је пристала на војну интервенцију НАТО-а у Либији 2011, која је правдана хуманитарним разлозима, али је на крају довела до збацивања режима Моамера Гадафија.
У међувремену, заједнички командни центар, састављен од Русије, Ирана и оружаних снага које подржавају сиријског председника Башара ел-Асада, саопштио је да је амерички напад на сиријску ваздушну базу прешао такозвану “црвену линију”, те да ће “на сваки даљи одговорити силом и истом снагом”. “САД знају нашу способност за брзу и снажну реакцију”, наводи се у саопштењу Kомандног центра.
Извор: Радио Слободна Европа
