79-годишњи пензионисани агент ЦИА-е, Бил Оксли, изнео је низ запањујућих признања од када је примљен у болницу у Мејну где му је речено да има још пар недеља живота. Он тврди да је починио 17 атентата за Вашингтон између 1974. и 1985. године, укључујући атентат и на музичку икону Боба Марлија.
Оксли, који је 29 година радио за ЦИА-у као оперативац са највишим безбедносним одобрењима, тврди да је често био коришћен као плаћени убица од стране ове организације, да убије појединце који су могли представљати претњу циљевима ове агенције.
Обучен као снајпериста и стрелац, Оксли је такође имао и значајно искуство са неконвенционалним методама за наношење штете другима, попут отрова, експлозива, индукованих срчаних напада и рака.
Овај 79-годишњи оперативац тврди да је починио атентате у периоду од марта 1974. до августа 1985. године, у време када је, како он каже, ЦИА “била закон за себе“. Он каже да је би део оперативне ћелије од три члана који су извршавали политичке атентате широм земље, а повремено и у иностранству.
Већина њихових жртава су били политички активисти, новинари и лидери синдиката, али он признаје и убиства неколико научника, медицинских истраживача, уметника и музичара чије су идеје и утицај “представљали претњу интересима САД.“
Он тврди да није имао проблема са спровођењем убиства Боба Марлија, јер: “Био сам патриота, веровао сам у ЦИА-у, и нисам доводио у питање мотиве ове агенције. Увек сам схватао да се понекад морају начинити жртве зарад већег добра“.
Али Оксли признаје да је Боб Марли остао јединствен међу његовим жртвама, јер је он једина жртва према којој је “осећао нешто“.
“Остали су били кретени. Боб Марли је био Боб Марли. Ја нисам тада био ништа ближи томе да будем дугокоси хипик него што сам сада, али морам признати да ме је Бобова музика померила. Имала је неку моћ нада мном.“
Он тврди да има “помешана осећања“ по питању смрти Боба Марлија. С једне стране, Марли је био “добар човек, прелепа душа“ са “изузетним уметничким талентом“ који није заслужио да му се скрати живот. Али, према Окслијевим речима, Боб Марли је такође угрожавао циљеве ЦИА-е и угрожавао постојање САД.
“Он је успевао у стварању револуције која је користила музику као моћнији алат од метака и бомби. Боб Марли је 1976. године био веома озбиљна претња глобалном статусу као и скривеним моћним брокерима који су спроводили свој план за нови светски поредак.
Што се тиче агенције, Боб Марли је био сувише успешан, сувише познат, сувише утицајан… Јамајчанин који је почео да корисити своја средства и славу да широм света подржи ствари које су биле у директном сукобу са ЦИА-ом… Искрено, он је сам себи потписао смртну пресуду.“
“Није да га нисмо упозорили. Послали смо му неколико момака да му пуцају на кућу у Кингстону“, рекао је Оксли, говорећи о пуцњави у Марлијевој резиденцији у којој је овај певач задобио повреду руке и груди. “Имали смо поруку за њега. Представили смо му тежину ситуације у којој се нашао. Није слушао.“ “Два дана касније, у планинама, убо сам га иглом.“
Два дана пошто је Боб Марли упуцан у леву руку од стране једног од тројице стрелаца који су заскочили певача и његову екипу у његовој кући у Кингстону, и после кратког боравка у болници, Боб Марли је отпутовао у “Плаве планине” и провео неко време на највишој тачки на Јамајци, вежбајући за предстојећи концерт.
Према Окслијевим речима, он је користио акредитиве за штампу како би добио приступ Бобу Марлију током његовог боравка на “Плавим планинама”. Он се представио као чувени фотограф који ради за “Њујорк Тајмз”, и дао Бобу Марлију поклон.
“Дао сам му пар патика “Converse All Stars”. Величина 44. Када је пробао десну патику, јаукнуо је.“
“То је било то. Његов живот је био готов тамо и тада. Игла у патици је била контаминирана вирусом рака и бактеријама. Ако би пробила кожу, као што и јесте, то је значило довиђења.“
“У САД је постојао низ атентата на људе високих профила крајем шездесетих и почетком седамдесетих. До времена када се Боб Марли појавио, мислили смо да је на реду суптилност. Нема више метака и разнесених мозгова.“
Оксли каже да је одржавао близак контакт са Марлијем током последњих година његовог живота, водећи рачуна да лекарски савети које је добио у Паризу, Лондону и САД “убрзају његову смрт, а не да га излече“. Умро је од рака у мају 1981. године. Имао је само 36 година.
“Последњи пут када сам видео Боба пре његове смрти, скинуо је дредове, а његова тежина је нагло опадала“, рекао је он.
“Био је веома повучен, невероватно мали. Смањивао се пред нама. Рак је одрадио свој посао.“
“Дан када је умро у Мајамију је дефинитивно био један од најтежих тренутака у мојој каријери. Осећао сам се стварно лоше. Већ дуго ми није било угодно због моје улоге у његовој смрти. Али, на крају сам схватио да то мора бити учињено зарад Америке.“
Курир/Yournewswire
