Босиљак има снажна антиоксидансна својства, која штите организам од оштећења насталих деловањем слободних радикала. Истовремено, спречавају старење ћелија и настанак појединих врста карцинома. Бета-каротен који се у организму претвара у витамин А представља један од кључних антиоксиданаса, јер спречава оксидацију холестерола у крвотоку, штитећи на тај начин срце и крвне судове. Босиљак јача и срчани мишић, делујући превентивно против настанка инфаркта.
Грмолики босиљак (Ocimum basilicum) карактеристичног мириса, представља зачинску, лековиту и „свету“ биљку, која у многим религијама има посебну важност. Записи показују да су за њу знали још у древном Египту. Пореклом је из Индије, а у Европу су је у 12. веку донели монаси. Православна црква, хиндуисти и многи други народи, босиљку приписују божанску моћ. Постоји веровање да се на крштењу никад нико не прехлади, без обзира на доба године, јер ова биљка поседује снажно антизапаљенско дејство. Реч босиљак долази од грчке речи василикон што значи краљевски или поштовање старих култура према његовом постојању. Римљани су га поистовећивали са љубављу, док су га у Индији неговали као симбол добродошлице.
Као зачин босиљак даје укус јелима, побољшава варење и чува храну од кварења. Кулинари га препоручују као додатак јелима од кромпира, кукуруза, карфиола и плавог патлиџана. У медитеранској кухињи представља саставни део сосова и прелива за јела са тестенином. Сушени босиљак има јачи укус од свежег, па га треба додавати у варива и разна друга јела од поврћа, као што је грашак и пасуљ, али и у салате и намазе.
Етерично уље
Слаткасто ароматични листови босиљка садрже завидне количине етеричног уља, танин сапонине и горке материје. У етеричном уљу има естрагола, линалола, цинеола и других антисептичких састојака који унуштавају штетне бактерије у храни, спречавајући њихово размножавање. Због оваквих особина етерично уље босиљка представља изузетан природни конзерванс, а користи се и у фармацеутској индустрији.
Традиционална природна медицина такође цени лековита својства босиљка. Користи се против кашља, бубрежних болести, главобоље и депресије, а у виду чаја за ублажавање менструалних тегоба. Сок од лишћа користи се против прехлада, упале ушију и бубне опне, али и као окрепљујуће средство. Делотворан је и код упала мокраћних путева, за уклањање несанице и ублажавање нервозе, подстицање апетита.
Чај од босиљка свакако би требало да пију дојиље, јер поспешује стварање млека. Спрема се тако што се листови осушене биљке прелију кључалом водом и оставе да одстоје десет минута. Овај напитак може да се пије сваког дана.
Истраживања званичне медицине показала су да се свежим босиљком успешно лече болни отечени зглобови, а пре свега они захваћени артритисом. Стручњаци тврде да листови ове биљке слично делују као диклофенак таблете. Еугенол који босиљку даје препознатљиву арому, а има га највише у азијској врсти, кључни је састојак који делује противупално.
Због седативног дејства, једино се не препоручује трудницама у почетку трудноће, као ни бебама млађим од шест месеци.