Свeти Архиjeрejски Сaбoр Српскe Прaвoслaвнe Црквe oдрeдиo je 26. јун за датум прaзнoвaњa Свeтих свeштeнoмучeникa житoмислићких.
Свети свештеномученици житомислићки кaнoнизoвaни су 2005. кaдa je oсвeћeн мaнaстир Житoмислић и свeчaнo унeсeни у списaк свeтих, aли ниje oдрeђeн дaтум њихoвoг прaзнoвaњa. 2022. гoдинe нa Светом Архиjeрejскoм Сaбoру дaтум прaзнoвaњa је одређен, а нaрeднe гoдинe је унeсeн у кaлeндaр Српскe прaвoслaвнe црквe.
Као Свети свештеномученици житомислићки канононизовано је братство манастира Житомислић пострадало у Другом светском рату. На челу манастира био је игуман Константин Вучуровић, коме је када је страдао било тек 26 година, јеромонах Доситеј Вукићевић, јеромонах Макарије Пејак, искушеник Младен Шаран, искушеник Обрен Окиљевић, богослови Марко Продановић и Бранко Билановић. Код њих се тада нашао у гостима и протођакон из Мостара Владимир Чејовић, који је дошао из Црне Горе бежећи од тамошњих ратних дешавања.
Успоставом НДХ братство манастира Житомислић и сви остали били су позвани да се јаве у Месну канцеларију. Тамо су их свезали, мучили и одвели на Видоњу јаму изнад Билетић поља. Бечени су у јаму, затрпани камењем и сви су скончали у јами. Тек 1991. године су извађени из јаме и сахрањени у гробници изнад цркве у манастиру Житомислић, а 1992. године приликом рушења манастира бачен је експлозив у гробницу мученика, чиме су по други пут преживели страдање.
Свети свештеномченици житомислићки 2022. године су по први пут прослављени у долини Неретве, у манастиру где су живели и у коме почивају. Уз присуство великог броја верника и званичника, Свету архијерејску литургију у манастиру Житомислић служили су Преосвећена господа Епископи захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, нишки Арсеније, далматински Никодим, уз саслужење великог броја свештеника.
Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је тада да је „тек данас у потпуности обновљен манастир Житомислић“.
„У песмама певамо Преподобним мученицима житомислићким да су они из Царства небеског обновили ову светињу на Неретви, овај манастир Житомислић у коме је сажето и име Христово. И ми смо сада испунили дуг њима и ставили печат на обнову овог манастира. Благдаћу Божјом и отвореним срцем нашег игумана Данила и његовом иницијативом, ми смо схватили да немамо тај дан који је посвећен Светим мученицима житомислићким. Прослављали смо их увек када се овде саберемо, али ево на данашњи дан празнујемо први пут дан њиховог страдања, као дан њиховог уласка у Царство небеско и као дан њиховог прослављења и у њима прослављења нашег. Нека се моле за нас да и ми идемо Христовим стопама, мученичким стопама. Све што вреди на овом свету и све што је испуњено љубављу, и свака врлина, у свему томе је суштина Христос Бог наш и његова жртва. Свети мученици су се до крви поистоветили са том жртвом, а нама остаје да се одричући се наших слабости и себичлука испуњавамо благодаћу Божјом“, рекао је Епископ Димитрије.
Игуман манастира Житомислић Данило Павловић нагласио је да је празновање тога празника круна свега што се радило од повратка у манастир.
Игуман Данило подсетио је да се мученици житомислићки поштују годинама у манастиру, али да се од те године почиње са традицијом слављења у целом православном свету јер је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве одредио датум празновања Светих свештеномученика житомислићких и то ће „од ове године и свих наредних година бити 26. јун“.
Тога дана 1941. су мучени и бачени у Видоњу јаму где су затрпани камењем. Митрополит Владислав је покушавао шездесетих година да их достојно сахрани. Међутим, комунистичке власти то никада нису дозволиле. Тек 1991. године су извађени из јаме и сахрањени у гробници изнад цркве у манастиру Житомислић, но ни тада нису имали мира.
„1992. године је разорен манастир и тада су нови мучитељи бацили експлозив у њихову гробницу тако да су они два пута страдали. Ми данас имамо само део сачуваних њихових костију које чувамо у цркви испред олтара. 2005. године проглашени су за мученике јер су два пута страдали и од тада до данас их поштујемо, певамо их на свакој литургији и молимо им се као својим небеским заштитницима“, рекао је игуман Данило.
„Кроз векове у Цркви су свети Божји људи, мученици, своју веру управо крвљу својом запечатили, као што су и мученици житомислићки своју веру у Христа Васрслога, који нам даје вечни и непролазни живот. Речи Христове „хајде за мном“ су исто тако важне и упућене свима нама као што су и онога дана биле упућене апостолима јер Црква Његова јесте непрестана Педесетница. Искуство Педестнице јесте искуство силаска Духа Светога у Цркви Његовој јер тако смо Црква Његова на земљи, овде и сада, присуство Царства небескога. Христове речи су упућене свима нама. Хајдете за мном, дођите у моју Цркву да искусите тај сусрет са мном, који су искусили и Свети апостоли. Хајдете за мном, сљедујмо овим ријечима Христовим и понесимо крст свој, јер крст који нам Господ даје није ни мањи ни већи од онога колико можемо понети. Господ зна и наша срца и наше мисли. Господ зна и какви смо и колико можемо да понесемо и Господ нас позива и немојмо да се не одазовемо на његов позив: „Хајде за мном“. Нека нам је срећан и благословен данашњи празник“, рекао је том приликом Епископ Арсеније.
После ломљења славског колача, одржана је и свечана академија поводом 30 година од рушења и 20 година од обнове и васкрса манастира Житомислић.
Преподобномученици житомислићки
Тропар, гл. 8:
У вери Правослвној пострадасте,
У јаму тамну зловерни Вас бацише,
Силом Божје благодати Светлоносци се пројависте.
И опет мошти ваше преламаше кад белу цркву над Неретвом рушише.
Из небеске славе Царства Житни манастир обновисте:
Да живећи код светиње Житомислића
О Хлебу Живота Вечног мислимо,
И Новом Царству Христове Љубави с Вама певамо,
Константине, Макарије и Доситеје,
Владимире, Младене, Бранко, Марко и Обрене,
Преподобни Мученици Житомислићки,
Молите Христа Спаса: да спасе род наш Православни!
Кондак, гл. 8:
На земљи образ Анђела примисте,
И два пута венце мученика добисте,
Крвљу врелом хладни камен натописте,
На камену Христу дворац себи подигосте,
Обитељи и роду вечни благослов остависте,
Да вам с вером кличемо сви у глас:
Радујте се, Новомученици Житомислићки и молите Бога за нас!
Бачени су у јаму од Хрватских усташа у Другом светском рату. Њихове свете мошти биле су похрањене у гробници поред олтара манастирске цркве. У току рата у Босни и Херцеговини манастир и гробница мученика су разорени. Новомученици Житомислићки свечано су прибројани диптисима светих 15. маја 2003. године, кад је обновљени манастир Житомислић освештан.
